TOP 5 NAJSKUPLJIH GRADOVA NA SVETU Korona prekrojila listu, na vrhu dve evropske metropole

Pandemija korona virusa uticala je na cene robe i usluga u više od 130 gradova sveta do septembra, pokazalo je najnovije istraživanje britanskog Economist Inteligent Unit (EIU) o indeksu troškova života.

Cirih i Pariz potisnuli su sa vodećih pozicija Singapur i Osaku na novoj rang listi najskupljih gradova na svetu, pridruživši se Hongkongu, sa kojim dele prvo mesto.

Prema izveštaju, skok ove dve metropole na prvo mesto duguje se jačanju švajcarskog franka i evra.

„Pandemija Covid-19 prouzrokovala je slabljenje američkog dolara, dok su zapadnoevropske i severnoazijske valute ojačale prema njemu. To je za posledicu imalo rast cena robe i usluga“, izjavila je šefica istraživanja u EIU.

Troškovi života u Njujorku koriste se kao osnovni parametar za izračunavanje ovog indeksa, prenosi CNBC.

„Azijski gradovi tradicionalno su dominirali u rangiranju proteklih godina, ali je pandemija napravila pomeranja na novoj rang listi“, navela je ona.

U Singapuru, koji je sada na četvrtom mestu, zabeležen je pad cena usled egzodusa stranih radnika, navodi se u izveštaju.

„Budući da se populacija ovog grada-države smanjila prvi put od 2003. godine, opala je potražnja i nastupila deflacija. Sličan trend zabeležila je Osaka, gde potrošačke cene stagniraju, a japanska vlada subvencioniše cene poput javnog prevoza“, napominje se u izveštaju.

Saznajte kojih 10 zemalja su najbolje za radnike klikom na link.

Osaka deli peto mesto sa Tel Avivom na listi 10 najskupljih gradova sveta. Slede Ženeva i Njujork, a Kopenhagen i Los Anđeles zaokružuju listu vodeće svetske desetorke po visini troškova života.

„Cene većine proizvoda i usluga uglavnom su ostale nepromenjene tokom ove godine, ali su neke kategorije bile pogođene korona krizom“, piše u izveštaju EIU.

Dodaje se da su cene osnovnih proizvoda kao što su hrana i voda bile stabilne, ali je slaba tražnja dovela do oštrog pada cena odeće.

„Problemi u lancima snabdevanja takođe su imali različit uticaj na različitu robu, pri čemu su u nekim gradovima rasle cene robe za kojom je vladala velika tražnja, kao što su računari“, napominje se u izveštaju.

Prema rečima šefice istraživanja, ovakvi trendovi mogli bi da se nastave i 2021. godini, jer je potrošnja i dalje ograničena, što vrši pritisak na cene.