Najniži izdaci u Bugarskoj, a najviši u Danskoj

Troškovi rada po satu u EU od sedam do 47 evra, a u Srbiji od oko jednog evra

BiznisBolji posaoEUPoslovanjePreduzetnikVesti

29.3.2022 17:05 Autor: Julijana Vincan 10

Troškovi rada po satu u EU od sedam do 47 evra, a u Srbiji od oko jednog evra Troškovi rada po satu u EU od sedam do 47 evra, a u Srbiji od oko jednog evra
Prosečni troškovi rada po satu u 2021. godini, u okviru cele privrede, procenjeni su na 29,1 evra u Evropskoj uniji i 32,8 evra u... Troškovi rada po satu u EU od sedam do 47 evra, a u Srbiji od oko jednog evra

Prosečni troškovi rada po satu u 2021. godini, u okviru cele privrede, procenjeni su na 29,1 evra u Evropskoj uniji i 32,8 evra u Evrozoni , što je više u poređenju sa 28,6 i 32,4 evra u 2020. godini, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

Prosečni troškovi rada po satu maskiraju značajne razlike između država članica EU, pri čemu su najniži troškovi rada po satu zabeleženi u Bugarskoj (sedam evra) i Rumuniji (8,5 evra), a najviši u Danskoj (46,9 evra), Luksemburgu (43 evra) i Belgiji (41,6 evra).

„Troškovi rada po satu u industriji iznosili su 29,1 evro u EU i 35,1 evro u zoni evra, a u građevinarstvu 26 evra u EU i 29,3 u evrozoni. U sektoru usluga, troškovi rada po satu iznosili su 28,8 evra u EU i 31,6 evra u evrozoni. U privredi koja uglavnom nije orijentisana na biznis (isključujući javnu upravu), troškovi rada po satu iznosili su 30,3 evra u EU i 33,6 evra u evrozoni“, navodi se u izveštaju Eurostata.

Dodaje se da su dve glavne komponente troškova rada plate i dnevnice, kao i troškovi koji nisu povezani sa platama (npr. socijalni doprinosi poslodavaca).

„Učešće troškova van plata u ukupnim troškovima rada za celu privredu iznosilo je 24,6 evra u EU i 25,1 procenat u evrozoni. Najmanje učešće troškova koji se ne odnose na zarade zabeleženo je u Litvaniji (3,7 odsto), Rumuniji (4,9 procenata) i Irskoj (8,7 odsto), a najveće u Švedskoj (32 procenata), Francuskoj (31,9 odsto) i Italiji (28,3 procenta).

Izvor: Eurostat

U Litvaniji najviše porasli troškovi rada po satu

U poređenju sa 2020. godinom, u 2021. godini su troškovi rada po satu na nivou cele privrede, izraženi u evrima, porasli za 1,7 odsto u EU i za 1,2 procenta u evrozoni.

„Unutar evrozone, troškovi rada po satu porasli su u svim državama članicama, osim u Italiji (-1,6 odsto) i Španiji (-0,3 procenta). Najveći rast evidentiran je u Litvaniji (+12,5 odsto), Estoniji (+6,5 procenata), Kipru i Sloveniji (+6,2 odsto), kao i u Letoniji (+6,1 procenat)“, navode iz Eurostata.

Za države članice van zone evra, troškovi rada po satu izraženi u nacionalnoj valuti, porasli su 2021. godine u svim zemljama, pri čemu su najveći porasti zabeleženi u Bugarskoj (+9,1 odsto), Poljskoj (+8,2 procenta) i Mađarskoj (+7,3 odsto). Najmanje su porasli u Švedskoj i Hrvatskoj (+3 procenta).

„Većina država članica je 2021. godine produžila važenje šema podrške koje su uvedene 2020. godine, kako bi ublažile uticaj pandemije korona virusa na preduzeća i zaposlene. Oni su se uglavnom sastojali od kratkoročnih radnih aranžmana i privremenih otpuštanja, koje je država u potpunosti ili delimično nadoknadila. Te šeme su generalno evidentirane kao subvencije (ili poreske olakšice) sa negativnim predznakom u komponenti troškova rada koja nije zarada“, obrazložili su iz Eurostata.

Situacija u Srbiji

Minimalna cena rada u Srbiji, propisana zakonom, jeste 201,22 dinara (1,71 evro). Kako se minimalna neto zarada na mesečnom nivou kreće u rasponu od 32.195,20 do 37.024,48 dinara, bruto troškovi poslodavaca na zarade su između 50.146,98 (133 dinara, odnosno oko 1,12 evra po satu, odvaja se za poreze i doprinose) do 58.148,70 dinara (114,8 dinara po satu, odnosno oko 0,96 evra po satu su odvajanja).

Pored povećanja minimalne zarade od 1. januara 2022. godine uvedene su i olakšice za privrednike, pa je neoporezivi iznos zarade povećan sa 18.300 na 19.300 dinara, dok je stopa doprinosa za PIO smanjena za 0,5 odsto.

U Zakonu o radu navodi se da minimalna zarada sme da se isplaćuje samo u vanrednim okolnostima, i to u periodu ne dužem od šest meseci. Iprkos tome, podacima sindikata pokazuju da oko 400.000 zaposlenih prima upravo minimalnu platu.

  • GOCA BG

    29.3.2022 #1 Author

    Kod nas se nista ne povecava,ljudi rade za male plate,a sve je poskupelo a naznake za povecanje plata nema u skorije vreme…

    Odgovori

  • IVAN

    29.3.2022 #2 Author

    Nista novo

    Odgovori

  • STRELAC

    29.3.2022 #3 Author

    Auu,porazavajuce!!!

    Odgovori

  • MAJALG

    29.3.2022 #4 Author

    Jadan je minimalac u Srbiji, tuzno je to koliko je mali. Ovo su vesti od koga se svaki normalan gradjanin Srbije stidi, nije ni cudo sto ljudi odlaze, kada su nam ovakve cene rada.

    Odgovori

    • Lelica

      30.3.2022 #5 Author

      Jadna je Srbija. A obecavaju kule i gradove,pricaju bajke.

      Odgovori

  • Anna

    30.3.2022 #6 Author

    Ništa novo. To smo sve već odavno znali. Postali smo najsiromašnija zemlja u regionu, a ozbiljno konkurišemo i da budemo najsiromašnija zemlja Evrope.

    Odgovori

  • STRAHINJA

    30.3.2022 #7 Author

    Vrlo stimulisuce za mlade da ostanu

    Odgovori

  • SANJA

    30.3.2022 #8 Author

    Mladi ne idu jer ne vole da rade,samo ne zele da rade za dž

    Odgovori

  • MIŠKOVIĆ

    30.3.2022 #9 Author

    po ovim podatcima se vidi zašto drzava propada zašto je mladi napuštaju. 200 din sat je poražavajuće a nema mogućnosti da se u skorijoj budućnosti promeni

    Odgovori

  • BIJUTI27

    1.10.2023 #10 Author

    Tuga, beda, čemer i jad u Srbiji

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.