U EU samo Bugari siromašniji od Hrvata

Standard građana u Hrvatskoj bio je u pandemijskoj 2020. godini približno za trećinu niži od proseka u Evropskoj uniji, a lošiji je samo u Bugarskoj, pokazuje najnoviji izveštaj Eurostata, a prenosi Seebiz.eu.

Eurostat meri standard stvarnom individualnom potrošnjom po stanovniku, koja pokazuje koliko su dobara i usluga pojedinci konzumirali, bilo da su za njih plaćali sami ili su trošak snosile države odnosno nevladine organizacije, napominju u evropskoj statističkoj kancelariji.

U 2020. godini najviši je standard, iskazan stvarnom individualnom potrošnjom po stanovniku, zabeležen u Luksemburgu, za 45 odsto veći od proseka EU, prema najnovijoj proceni Eurostata.

Slede Nemačka i Danska, gde je bio za 24 odnosno 22 odsto veći od proseka, a blizu su i Holandija i Austrija, gde se kretao na 17 odnosno 16 odsto iznad evropskog proseka.

Najbliži su proseku po stvarnoj individualnoj potrošnji po stanovniku u 2020. godini bili Kipar, Italija i Litvanija, gde je standard bio niži za oko četiri odsto od prosečnog na nivou Unije. U Irskoj je bio za 10 odsto ispod, a u Francuskoj za isto toliko iznad proseka.

Hrvatska je uz Bugarsku zabeležila najnižu stvarnu individualnu potrošnju po stanovniku, merenu standardom kupovne moći, među zemljama EU, za 32 odsto nižu od proseka. U 2019. godini bila je niža za 34 odsto, pokazuje Eurostatov izveštaj.

Blizu su i Mađarska i Letonija, sa 30 odsto nižim standardom u 2020. godini, te Slovačka, koja je za 29 odsto slabija od proseka. Najlošije je Bugarska, sa 39 odsto nižom stvarnom individualnom potrošnjom po stanovniku od evropskog proseka.

Hrvatska se sa prosekom cena u 2020. godini približno za trećinu nižom od proseka EU svrstala uz Litvaniju, pokazuje izveštaj Eurostata.

Luksemburg na čelu

Luksemburg je prošle godine zadržao prvo mesto među zemljama EU i sa BDP po stanovniku iskazanim standardom kupovne moći, više nego dva i po puta većim od proseka EU.

U Eurostatu ukazuju na veliki procenat inostranih radnika u radnoj snazi kneževine.

„Iako ti radnici učestvuju u stvaranju BDP-a, nisu uključeni u rezidencijalno stanovništvo koje se koristi za proračun BDP-a po stanovniku“, podsećaju u izveštaju.

Luksemburg znatno manje odskače od proseka EU u kategoriji stvarne individualne potrošnje budući da strani radnici troše dohodak u matičnim zemljama, objašnjavaju statističari.

Na drugom mestu lestvice je Irska čiji je BDP po stanovniku iskazan standardom kupovne moći u 2020. godini bio nešto više nego dvostruko veći od evropskog proseka.

Slede Danska i Holandija, sa 35 i 32 odsto većim BDP-om po stanovniku.

Blizu su i Austrija, Švedska i Nemačka, s BDP-om po stanovniku za gotovo četvrtinu većim od proseka.

Francuska je neznatno iznad proseka, a Malta nešto ispod proseka, a blizu su i Italija i Češka, s BDP-om po stanovniku za oko šest odsto nižim od proseka.

Hrvatska uz bok Grčkoj

Hrvatska je u 2020. godini beležila BDP po stanovniku, meren standardom kupovne moći, za 36 odsto niži od proseka Unije. Zaostatak za evropskim prosekom tako je povećan za dva procentna boda u poređenju sa 2019. godinom.

U Grčkoj je BDP u 2020. godini po stanovniku bio za 38 posto niži od proseka Unije, a blizu su i Slovačka i i Letonija sa 30 odsto nižim BDP-om.

Bugarska je i dalje na začelju lestvice s BDP-om po stanovniku 45 odsto ispod proseka EU-a, pokazuje izveštaj Eurostata.