U radničke uniforme i zaštitnu opremu ulaže se i zbog konkurentnosti kompanije

Pre nešto više od mesec dana zaposleni u javnom preduzeću Pošta Srbije dobili su nove uniforme na kojima su zastupljene crvena, bela i teget boja, i to poštari, dostavljači, šalterski radnici, vozači, tehničari u preradi pošiljaka i majstori. Ove uniforme izradio je domaći proizvođač Jumko (Yumco), u skladu sa zahtevima zaposlenih, odnosno na način da odgovaraju njihovim potrebama tokom terenskog rada, profesionalnom izgledu i, kako je navedeno, kvalitetnoj usluzi.

Koliko je industrija radnih uniformi i dalje „popularna“ u Srbiji? Da li se, kada je reč o ovako velikim narudžbinama, iza nje krije dobra poslovna logika proizvođača i koliko su uniforme istovremeno zaštita, ali i reklama za firmu čiji ih radnici nose?

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže Marijana Matić, direktorka marketinga kompanije Afrodite Mode Collection (AMC), pored osnovne delatnosti koja podrazumeva proizvodnju modnih kolekcija na sezonskom nivou, njena firma je odlučila da klijentima ponudi i korporativne uniforme za hotele i restorane. Na tu ideju je došla tako što je već postojećim kupcima koji su zaposleni u ovom sektoru predložila i prodaju uniformi, a kasnije se ponuda širila i na druge firme.

„Kroz rad smo došli do zaključka koji su to kriterijumi klijenata, te smo ih prilagođavali našoj ponudi kako ne bismo ispadali iz koloseka produktivnosti, budući da tekstilna industrija nije baš profitabilna“, ističe Matić.

Ipak, ovaj biznis se isplati budući da, kako kaže, sarađuju sa poznatim kupcima koji poručuju velike količine, a kako raste broj zaposlenih tako stalno dolazi do novih zahteva.

Najveći broj među tim zahtevima odnosi se na ženske uniforme, mada AMC ima i muške modele, iako se ne bavi muškom konfekcijom – budući da se radi o standardnim modelima bez većeg broja varijacija.

Kada je reč konkretno o hotelima i restoranima, oni proizvode i prodaju kecelje, ali i osnovne modele košulja (basic) koje su svakako imali u ponudi i ranije. Izbijanjem pandemije koronavirusa proširili su ponudu i na medicinske uniforme kako bi se, kaže Marijana Matić, zahvalili lekarima na trudu, ali i opstali tokom perioda kad je stala prodaja za hotele i restorane. Ipak, ističe, zbog kvaliteta materijala i njihove cene zarada po jednoj uniformi bila je manja od 10 dinara.

AMC je nastavio da proizvodi medicinske uniforme i nakon najvećih talasa pandemije, a raspoloženi su i za prodaju državnim zdravstvenim ustanovama.

Više pažnje se posvećuje zaštiti radnika

Direktorka firme Novateks iz Nove Varoši Nađa Kolašinac kaže u razgovoru za Biznis.rs da se radne uniforme uzimaju istim intenzitetom kao i ranije. Uz to, danas se mnogo više pažnje posvećuje zaštiti radnika, te se u većoj meri prodaje zaštitna oprema uopšte, što je u skladu i sa zakonskom regulativom, ali i sa internim aktima samih firmi.

Takođe, ona ističe da se u zaštitnu opremu ulaže i zbog konkurentnosti, jer svi gledaju da imaju bolje uslove rada od konkurencije, budući da se i radnik posmatra kao neka vrsta marketinga firme.

„Kad je radnik dobro obučen, onda to govori o načinu poslovanja jedne firme, ali i da se vodi računa o zaposlenima koji su, uostalom, predstavnici firme“, kaže naša sagovornica.

Kada je reč o kriterijumima koje pred proizvođače stavljaju klijenti, Kolašinac kaže da se u njihovom slučaju radi ili o firmama koje već imaju ustaljene uniforme koje ne žele da menjaju, ili se traži neka dodatna zaštita kao, na primer, svetloodbojna ili vodoodbojna odela, ili ona koja štite od vatre i varnica. Na osnovu zahteva klijenta njihova firma iznosi ponudu i onda se bira najbolji mogući model.

„Takođe, mi imamo i standardne modele koji su konstantno u ponudi, a bavimo se i uvozom“, dodaje ona.

Inače, naša sagovornica kaže da je radna oprema na neki način postala i modna, jer se poslodavci trude da im zaposleni izgledaju bolje i što bliže aktuelnim modnim trendovima, te je i to jedan od potencijalnih kriterijuma prilikom naručivanja. Kada se radi o radnom veku odela, on zavisi od intenziteta rada – da li se radi o odelu koje se koristi u prodaji, magacinu, teškim poslovima…

„Firme imaju svoje pravilnike o nabavci i upotrebi i procenjuju koliko često treba da menjaju odela“, dodaje ona.

Na pitanje da li je ovaj biznis isplativ i koliko od njega može da se zaradi, Nađa Kolašinac kaže da ima interesa čim se bave time, ali da ova grana privrede nije isplativa u meri u kojoj su neke druge budući da ima najmanju akumulaciju.

„Mi se trudimo da radimo za krajnjeg kupca i da ne radimo velike serijske proizvodnje za dalju distribuciju, gde ima distributera koji moraju da se ugrade“, navodi ona.

Inače, ova firma zapošljava petnaestak radnika u proizvodnji i još nekoliko na pripremnim i završnim radovima.