Velika potražnja za suncokretom

Žetva suncokreta u Srbiji je u toku, a na novosadskoj Produktnoj berzi upravo najveće interesovanje vlada za ovom uljaricom. Kako je objavljeno u poslednjem izveštaju, primetna je velika zainteresovanost za kupovinom zrna od koga prvenstveno zavisi industrija ulja.

Prema nezvanim informacijama koje je objavio portal Agroklub, trenutno otkupljivači nude akontnu cenu od oko 60 do 65 dinara po kilogramu suncokreta. Produktna berza objavila je da je protekle sedmice cena po toni bila 555 do 560 evra ili oko 65,5 dinara za kilogram. U izveštaju se navodi i da su manje količine bile ponuđene za 580 evra, prenosi Politika.

Do koje mere je svetsko tržište turbulentno vidi se i iz podatka da je 2019. godine suncokret domaćim ratarima plaćan 31 dinar po kilogramu, a 2020. godine od 32 do 38 dinara na kraju žetve. Nestabilnost na svetskom tržištu suncokretovog ulja i dalje vlada, mada je poznato da berzanska trgovina ovom uljaricom traje kratko, svega oko mesec i po dana. Očekivanja da će iz Ukrajine, posle istanbulskog sporazuma, na tržište stići veće zalihe žitarica, pa tako i suncokreta iz aktuelnog roda polako splašnjavaju.

Morski transport iz Odese i još dve crnomorske luke prilično je usporen, jer brodarske kompanije nisu spremne da u većoj meri preuzmu rizik, a ujedno su opterećene i većim troškovima osiguranja. Trgovci su takođe oprezniji jer zbog opsežnih kontrola celokupna procedura traje previše dugo, pa i njima rastu troškovi zakupa brodova.

Ukrajina kao najveći proizvođač suncokretovog ulja gubi trku i teško da će u ovoj sezoni moći da bude pouzdan dobavljač, jer veliki broj fabrika, prema ranije objavljenim informacijama, ili ne radi ili prerađuje sirovinu sa smanjenim kapacitetima.

Prema ranijoj analizi analitičara Branislava Gulana, suncokret se u svetu gaji na oko 24 miliona hektara. Najviše u Evropi (65 odsto), zatim u Aziji i Južnoj Americi. Kada se posmatraju države, najviše se gaji u Rusiji i Ukrajini. On naglašava da se relativno mali broj zemalja bavi kontinuirano proizvodnjom suncokreta i ulja, pa je zato trgovina intenzivna.

Istovremeno najveće evropsko udruženje poljoprivrednika Copa Cogeca, predviđalo je proteklog meseca prinos suncokreta od 32,1 milion tona u EU što je za 8,5 odsto više nego 2021. Prema ovim informacijama, poučeni prošlogodišnjim nestašicama, ratari u EU zasejali su za milion više hektara suncokreta nego protekle sezone.

Takođe, najavljeno je i da će evropska industrija ove godine preraditi oko 20 procenata više ulja od suncokreta, kako bi stabilizovala tržište, sprečila veće nestašice i smanjila zavisnost od zejtina iz Ukrajine. Cena, ali i odgovor na pitanje da li će ulja biti dovoljno za sve, još u velikoj meri zavisi od mogućnosti dobavljanja suncokretovog ulja i zrna iz ove zemlje, a što će biti poznato tek posle žetve, najranije krajem septembra.

Uprkos suši koja je teško pogodila Evropu i Srbiju i oborila prinose suncokreta, očekuje se da će fabrike koje posluju u našoj zemlji moći da proizvedu dovoljne količine i za izvoz i za domaću potrošnju, koja je od 80.000 do 100.000 tona. Delimično je i zato u Srbiji suncokret posejan na većim površinama nego prošle godine.

Podsetimo, zbog i dalje velike nestabilnosti na tržištu i značaja ove namirnice za potrošače, Vlada Srbije je pre nekoliko dana usvojila Uredbu o utvrđivanju programa finansijske podrške poljoprivrednim proizvođačima suncokreta ovogodišnjeg roda, kako bi se očuvala stabilnost dohotka proizvođača ove uljarice, kao i Uredbu o ograničenju visine razlike u otkupnoj ceni sa ciljem da se zaštiti tržište i spreče deformacije u formiranju cene suncokreta.