Veliko interesovanje inovatora u Srbiji za zelenu tranziciju

Više od 160 javnih i privatnih preduzeća, istraživačkih institucija, organizacija civilnog društva, udruženja i lokalnih samouprava prijavilo je svoja poslovna rešenja na Izazov za inovativna rešenja za zelenu tranziciju srpske privrede, objavljen u februaru ove godine, u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“.

Ovaj poziv, koji će biti otvoren do kraja 2026. godine, ima za cilj da podrži inovativna rešenja u svih pet ključnih oblasti Zelene agende za Zapadni Balkan, navodi se u saopštenju.

Predložena su inovativna poslovna rešenja u oblastima dekarbonizacije (smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva i prelazak na obnovljive izvore energije), cirkularne ekonomije (očuvanje i efikasnije korišćenje prirodnih resursa), smanjenja zagađenja životne sredine i vazduha, zaštite i očuvanja prirode i biološke raznovrsnosti i uspostavljanja održivih sistema za snabdevanje hranom i ruralni razvoj.

Za sve kandidate koji su ispunili uslove konkursa i prošli prvi krug selekcije, organizovan je info dan na kome su dobili više informacija o daljim koracima za konkurisanje za mentorsku i tehničku podršku u razradi predloženih projektnih ideja.

Dodaje se da će za rešenja koja budu pokazala najveći potencijal da donesu ekološke, ekonomske i društvene koristi biti obezbeđeno i sufinansiranje za primenu u praksi. Očekuje se, navodi se u saopštenju, da će odabrani predlozi doprineti sprovođenju Zelene agende i olakšati ostvarenje obaveza i ciljeva u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji.

Naglašeno je da je veliki odziv na ovaj poziv rezultat je zajedničkog rada domaćih i međunarodnih partnera na podsticanju inovacija i ubrzanju zelene tranzicije srpske privrede i društva.

Izazov za inovativna rešenja objavljen je u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ koji, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj, u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.