Vlada Crne Gore planira da se zaduži 2,35 milijardi evra u naredne tri godine

Crnogorskom državnom budžetu će u naredne tri godine na naplatu doći glavnice kredita od 1,55 milijardi evra koji su uzimani proteklih godina, dok će u tom periodu za kamate biti plaćeno još 430 miliona evra.

Država planira da se u naredne tri godine zaduži 2,35 milijardi evra kako bi mogla da vrati dugove koji dospevaju na naplatu, finansira kapitalni budžet od 745 miliona evra i obezbedi stabilnost javnih finansija, navedeno je u Predlogu smernica makroekonomske i fiskalne politike do 2025. godine, kojeg je nedavno usvojila Vlada Crne Gore.

Prema podacima iz tog dokumenta očekivani javni dug na kraju ove godine iznosiće 4,26 milijardi evra ili 79,6 odsto sadašnjeg bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok bi na kraju 2025. godine on iznosio 5,13 milijardi evra ili 81 odsto BDP koji se procenjuje za tu godinu, piše agencija Mina, pozivajući se na Vijesti.

Glavni cilj fiskalne politike u ovom periodu je, kako je navedeno, stabilizacija makroekonomskog ambijenta, obezbeđivanje održivosti javnih finansija i stvaranje uslova za dinamičan ekonomski rast.

Smernicama se projektuje ekonomski rast na nivou od prosečno preko šest odsto u periodu od ove do 2025. godine, kontinuirano smanjenje deficita javnih finansija s procenjenih 7,65 odsto u 2022. na četiri odsto BDP u 2025. godini, ulaganje u finansiranje kapitalnih projekata od oko 1,3 milijarde evra u periodu do 2025. i obezbeđivanje održivosti javnog duga u dugom roku.

”Imajući u vidu i dalje snažno prisustvo pritiska na javne finansije i ograničenost fiskalnog prostora, u narednom periodu potrebno je implementirati dodatne mere fiskalne konsolidacije koje će obezbediti bolju naplatu i ostvarenje dodatnih budžetskih prihoda, kao i optimizovati javnu potrošnju uz njeno strukturiranje u korist javnih investicija, kako bi se obezbedila održivost javnih finasija u dugom roku, a istovremeno stvorio fiskalni prostor za obezbeđivanje podrške dinamičnom ekonomskom rastu”, navedeno je u dokumentu.

Kako je Skupština Crne Gore ove godine usvojila više zakona kojim su smanjivani porezi i akcize, a time i državni prihodi, a istovremeno usvajani predlozi kojim se povećavaju plate, zarade u delu javnog sektora i socijalna davanja došlo je do uvećanja deficita za oko 150 miliona evra, odnosno s planiranih 5,1 odsto BDP na 7,6 odsto.

Da bi se ispunio zakonski osnov za te isplate i obezbedio novac na tim budžetskim stavkama, potrebno je da skupština usvoji rebalans budžeta. Međutim, nova politička kriza, eventualni i izbor nove vlade, to mogu dovesti u pitanje.

Rasprava o nepoverenju vladi zakazana je za 19. avgust.

”Projektovano uvećanje budžetskih rashoda u ovoj godini u odnosu na inicijalni plan u iznosu od oko 150 miliona evra posledica je, pre svega, nastalog uvećanja izdataka po osnovu primene zakonskih rešenja koja nisu bila planirana godišnjim zakonom o budžetu ili nisu bila planirana u dovoljnoj meri, kao i potrebe nadomešćivanja pristiglih obaveza u sektoru zdravstva”, navedeno je u dokumentu crnogorske vlade.

Na ovaj minus u državnoj kasi najviše utiče preuzimanje duga Fonda za zdravstveno osiguranje 64,5 miliona evra, nedostajući iznos za povećanje penzija od 25 miliona evra, nedostajući iznos za povećanje plata u zdravstvu i prosveti od 24 miliona evra, nedostajući iznos za obeštećenje bivših korisnica naknada po osnovu rođenja troje ili više dece od oko sedam miliona evra.

Vlada Crne Gore je prošle godine procenjivala da će ove godine ekonomija rasti po stopi od oko 6,4 odsto. Međutim, novim preliminarnim procenama Ministarstva finansija projektovan je niži rast 4,7 odsto. Na osnovu toga korigovane su procene i za naredne godine.

„Prema osnovnom scenariju, projektovani prosečni realni rast crnogorske ekonomije u narednom trogodišnjem periodu iznosiće 3,8 odsto, sa stopama od 4,5 odsto u narednoj, 3,8 odsto u 2024. godini i 3,1 odsto u 2025. godini. Prognoze ekonomskog rasta za naredni period uslovljene su snažnom ekspanzijom izvozne aktivnosti, po osnovu visokog rasta uslužnog sektora, ali i pojačane aktivnosti izvoza roba, dinamiziranjem privatne potrošnje usled snažnog rasta zarada i ekspanzije kreditne aktivno, kao i otpočinjanje novog investicionog ciklusa koji će opredeliti stvaranje veće dodate vrednosti domaće privrede“, navedeno je u očekivanjima crnogorske vlade.