Za potpuni prelazak na proizvodnju električnih automobila potrebna je i politička podrška

Proizvođači auto delova u Nemačkoj trpe velike posledice zbog korona krize i zahtevaju veću podršku vlasti. Oproštaj od klasičnih motora s unutrašnjim sagorevanjem skupo će da ih košta, piše Deutsche Welle.

Sudeći po rezultatima studije konsultantske firme PwC, azijski proizvođači su u prošloj godini znatno povećali svoj udeo na svetskom tržištu, na 43 odsto. Bosch, Continental, ZF i drugi nemački ponuđači zajedno imaju udeo od 26 procenata. To je još uvek relativno veliki deo tržišnog „kolača“, ali je konkurencija sve žešća.

Pad prometa zbog posledica pandemije uticao je, po navodima studije, i na pad stope sopstvenog kapitala kod nemačkih dobavljača. Ona trenutno iznosi u proseku 21 odsto. Kod azijskih konkurenata ta stopa je ostala manje-više nepromenjena, 48 odsto. Iz toga se može izvesti zaključak da oni bolje kontrolišu svoje izdatke.

Pritom je teško očekivati da će nemačkim firmama u ovom trenutku pasti na pamet da štede. Ta branša se nalazi u procesu najveće transformacije u istoriji – automobilska industrija polako odustaje od fosilnih izvora energije i motora s unutrašnjim sagorevanjem i okreće se održivim pogonskim rešenjima, posebno elektromobilnosti.

Prema rezultatima studije konsultantske firme Deloitte i nemačkog Udruženja automobilske industrije (VDA), više od 80 odsto ispitanih preduzeća polazi od toga da će se e-mobilnost etablirati kao novi standard. Takođe, više od 80 odsto firmi uvereno je da je već započeo proces prelaska na električnu mobilnost.

Ipak, 88 procenata ispitanika računa da će se tek od 2030. godine, ili čak i kasnije, dogoditi potpuna „zamena“, odnosno dominacija e-motora. Jedan deo ispitanih dobavljača očekuje da bi mogli da se etabliraju i motori s gorivim ćelijama, odnosno na sintetička goriva.

Za potrebe studije o transformaciji auto branše, Deloitte i VDA su proletos anketirali firme koje proizvode automobilske delove, to jest dodatnu opremu. U anketi su učestvovale 83 kompanije.

Ispostavilo se da više od 30 odsto svojih izdataka za istraživanje i razvoj ispitane firme investiraju u područje električnih pogonskih tehnika, iako njihov udeo u ukupnom prometu iznosi samo 15 odsto. Uporedo sa tim, 85 procenata preduzeća je profit iz tradicionalnog posla vezanog za tehnologiju motora s unutrašnjim sagorevanjem iskoristilo kako bi paralelno steklo kokurentnost i na polju e-mobilnosti.

Volkswagen, najveći evropski proizvođač vozila, najavio je da će između 2033. i 2035. godine napustiti proizvodnju vozila s unutrašnjim sagorevanjem. Daimler namerava i pre 2030. godine da ponudi svojim kupcima paletu modela koji bi u potpunosti bili ugljenično neutralni. BMW za sada ne želi da precizira datum napuštanja klasične tehnologije fosilnih goriva, ali iz sedišta koncerna u Minhenu očekuju da bi do 2030. godine svako drugo prodato vozilo trebalo da bude na struju.

Preduzeća iz automobilske industrije, sudeći po rezultatima studije, žale se na nedostatak političke podrške i nesigurnost oko dugoročnijeg planiranja.

„Klimatska politika je više od pukog postavljanja ciljeva, a da bi se ostvarili najambiciozniji klimatski ciljevi na svetu, potrebni su nam i najbolji uslovi za poslovanje na svetu“, istakla je za DW predsednica VDA, Hildegard Miler (Hildegard Mueller).

Pored toga, ona od vlasti zahteva i aktivniju ulogu u procesu transformacije, i to usvajanjem industrijsko-političkih mera koje bi pratile tu transformaciju veka. „To znači podsticanje obučavanja radne snage u regionima, podršku investicijama i inovacijama, kreiranje alternativnih ponuda“, zaključila je Miler.