Znanja o Covid-19 nas približila rešenjima za HIV, Malariju, Hepatitis C i druge viruse

Razvijanje vakcine za korona virus trajalo je rekordnih 11 meseci, uz velika novčana ulaganja i angažovanje najistaknutijih naučnika. Zbog novih otkrića i tehnologija do kojih se došlo tokom pandemije, svet je možda bliži rešenju za višedecenijske zdravstvene krize izazvane drugim virusima.

Od otkrića HIV virusa prošlo je 37 godina. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) on danas globalno pogađa 38 miliona ljudi.

Iako je savremena antiretrovirusna terapija efikasan način za borbu sa bolešću koja postepeno razoružava odbrambeni imuni sistem, dugoročne posledice su i dalje nepredvidive.

Usled komplikacija povezanih sa AIDS-om koji izaziva HIV 2019. godine je preminulo skoro 700.000 ljudi, saopštila je SZO, dok je broj novoinficiranih za 1,7 miliona veći.

Može li tretiranje korona virusa dovesti do rešenja za HIV i druge viruse, za čime ceo svet bezuspešno traga decenijama?

Šta je novo u proizvodnji vakcina?

Kao kod korona virusa, naučnici bi mogli isti pristup da iskoriste za razvijanje vakcina za druge patogene, poput malarije, influence, denga groznice, zika i hepatitis C virusa, piše portal MedicalNewsToday (MNT).

Prema gruboj proceni, na osnovu statistike SZO koja prati globalne trendove prijavljenih slučajeva oboljevanja i njihovih ishoda, samo u 2019. godini od pomenutih virusa na svetu je umrlo više od 1,5 miliona ljudi.

Naš imuni sistem još nije naučio da se snađe kada organizam napadne neki od ovih podmuklih patogena. Oni su specifično građeni tako da mogu da prođu ispod radara, stalno mutiraju i menjaju se.

Takav je i HIV, piše MHT, čija površina je gusto prekrivena molekulima šećera koji ne uzbunjuju imuni sistem, dok su izloženi delovi poput proteinskih bodlji različitih varijacija. Slične „pipke” ima i Covid-19, koji virusu služe kao oruđe za ulaz u ćelije domaćina.

Samo kod malog broja inficiranih organizam prirodno razvije specijalna antitela koja se vezuju za izložene delove virusa i tako ga neutrališu.

Kako piše ovaj portal, kvaka je u tome da jedino retka vrsta nesazrelih B-ćelija može da dovede do proizvodnje ovih antitela.

Iz Međunarodne inicijative za AIDS vakcinu (IAVI) su naveli za medije da je nova HIV vakcina razvijena upravo na tom mehanizmu.

Ona je uspešno prošla prvu fazu kliničkog ispitivanja i dala dobre rezultate na gotovo svim volonterima, u čak 97 odsto slučajeva.

„Misterija HIV vakcine je kako da vakcina stimuliše proizvodnju široko neutrališućih antitela. Ovde smo ljudima pokazali da možemo da izazovemo taj proces”, izjavio je za medije imunolog i izvršni direktor IAVI Vilijam Šef (William Schief).

Novi pristup ključan za nove vakcine

Stručnjaci optimistično predviđaju da će nove tehnologije dati zamah za rešavanje drugih oboljenja, kao što je bio slučaj sa razvojem kovid vakcina sa informacijskom RNK (takozvana mRNA vakcina).

Profesor Šef smatra da će novi pristup biti ključan za pravljenje vakcine za HIV, ali i druge patogene.

Kako je naveo u saopštenju, on veruje da će istraživači na sličan način doći do rešenja za bolesti kao što su influenca, denga groznica, malarija i hepatitis C.

Ispitivanja papreno koštaju

Istovremeno i agresivno investiranje u istraživanja za lek protiv korona virusa, za veoma kratko vreme je dalo rezultate.

Prema poslednjim podacima, na svetu je do sada vakcinisano blizu 1,5 milijardi ljudi, odnosno, primenjeno je oko 19 doza na svakih 100 osoba.

U zavisnosti od verovatnoće uspeha, jedno istraživanje iz 2016. godine je pokazalo da razvoj doze vakcine do druge faze kliničkih ispitivanja može koštati između 137 miliona do 1,1 milijardu američkih dolara.