Kina konkuriše MMF-u u kreditiranju siromašnih zemalja

Dok MMF priprema zajmove prezaduženim zemljama, među kojima su Pakistan i Šri Lanka, Kina nudi otplatu duga za 17 afričkih zemalja. Reagovanje MMF-a probudilo je nadu u povratak investitora na ta tržišta, jer su dolarske obveznice u zemljama u razvoju ojačale.

Osim što je dovršavao sporazume o kreditima, MMF je pokrenuo procedure za zajmove sa Zambijom, Egiptom i Čileom. U isto vreme, Kina je izašla sa ponudom da oprosti obaveze 17 afričkih zemalja i preusmeri sopstvene rezerve u MMF-u na pomoć Africi, prenosi South China Morning Post.

Ovogodišnja prodaja dolarskog duga na tržištima u razvoju bila je veoma oštra, a prema meri Bloomberga obveznice su oslabile za više od 16 odsto, što je najgori rezultat u istoriji. Najvećih 10 gubitaša su zemlje koje su dospele u bankrot ili se bore da otplate dug. Međutim, od sredine jula došlo je do delimičnog oporavka, a referentni indeks ojačao je za 2,9 odsto, prema podacima banke JP Morgan Chase.

Bilateralna podrška Kine, ali i Indije i zemlje Bliskog istoka, takođe pomaže u ublažavanju straha od bankrota. Pakistan je dobio devet milijardi dolara hitne pomoći u investicijama i zajmovima sa Bliskog istoka, Indija je pomogla Šri Lanku, a Egipat je od saveznika iz Persijskog zaliva dobio više od 22 milijarde dolara.

Kina je najavila da će oprostiti 23 beskamatna kredita afričkim zemljama, kao i da će im preusmeriti 10 milijardi dolara rezervi MMF-a. Prema podacima Svetske banke, oko 40 odsto bilateralnog duga i duga privatnih kreditora, koje duguju najsiromašnije zemlje, su zaduženja prema Pekingu.

Tri najveća primaoca kineskog kredita „za spasavanje“ su Pakistan, Šri Lanka i Argentina, koji su zajedno primili 32,83 milijarde dolara od 2017. godine. Kina je poslednjih godina dala desetine milijardi dolara u vidu „hitnih zajmova“ za spasavanje, po čemu je postala svojevrstan konkurent MMF-u.

Spasavanje predstavlja temelj ogromnih infrastrukturnih zajmova kije je Kina dala tokom poslednjih desetak godina u okviru inicijative „Pojas i put“, a reč je o 838 milijardi dolara vrednom programu javnih radova. Kina je po obimu zajmova pretekla Svetsku banku. Prema podacima agencije AidData, kineske zajmove za spasavanje uzeli su Kenija, Venecuela, Ekvador, Angola, Laos, Surinam, Belorusija, Egipat, Mongolija i Ukrajina.

Za razliku od MMF-a koji saopštava detalje svojih kreditnih linija, programa otplate duga i restruktuiranja u zemljama dužnicima, Kina uglavnom drži te informacije u tajnosti, prenosi Financial Times, dodajući da analitičari ocenjuju da je u većini slučajeva cilj hitnog kreditiranja sprečavanje kašnjenja u infrastrukturnim kreditima za „Pojas i put“.

Kina na taj način želi da obezbedi pristup sirovinama, tržištima, strateškim lukama i morskim rutama, a to je način da se smanje strateške opcije za SAD u smislu pristupa i globalnog uticaja, navode analitičari. S druge strane, mnoge vlade siromašnih zemalja žele da prilikom uzimanja zajma izbegnu odlazak u MMF, koji podrazumeva bolne reforme.