Kako objekat može da dobije bolju ocenu prilikom sertifikacije?

U Evropskoj uniji, a i na Zapadnom Balkanu, polako se menjaju shvatanja o isključivoj važnosti emisije ugljen-dioksida (CO2). Kada je reč o nekretninama, značaj počinje da se daje i ugrađenom ugljeniku. Naime, sada se u obzir uzima i period izgradnje zgrade, odnosno koliko se prilikom izvođenja radova dešava emisija CO2, naglašeno je na prvom panelu četvrte zajedničke RICS-NUPS konferencije, koju su organizovali Kraljevska institucija ovlašćenih geodeta (RICS) i Nacionalno udruženje procenitelja Srbije (NUPS).

Navedeno je i da bi nakon životnog veka zgrade, koji se procenjuje na 50 do 60 godina, trebalo da se računa i na rušenje tog objekta, kada će se opet pojaviti dodatni vid zagađenja.

„Postoji jedna gruba podela na operativni i ugrađeni ugljenik. Operativna potrošnja energije u Srbiji predstavlja između 75 i 80 odsto emisije gasova sa efektom staklene bašte, što znači da ima dominantan uticaj u životu jedne zgrade. Tu su prvenstveno visoki koeficijenti pretvaranja primarne energije. Mi prilikom potrošnje energije i dalje koristimo struju koja se prvenstveno proizvodi iz klasičnog spaljivanja uglja i sličnog. Takođe, imamo i visoku jediničnu potrošnju energije u zgradama, pa kada se ta dva parametra uzmu u obzir dolazi se do veoma visokog ugljeničkog otiska“, izjavio je direktor firme Net Zero i član Odbora direktora Saveta zelene gradnje Srbije Martin Elezović.

Energetska efikasnost u domaćem zakonodavstvu

Zakon o ratifikaciji Ugovora o osnivanju Energetske zajednice usvojen je 2006. godine. Zemlje koje nisu članice Evropske unije potpisale su ovaj ugovor prvenstveno zbog snabdevanja električnom energijom, što je kasnije prošireno na smanjenje potrošnje struje.

„Kod nas se 2009. godine prvi put u Zakonu o planiranju i izgradnji definiše energetska efikasnost i šta je to sertifikacija zgrada, odnosno zahteva se sertifikacija objekata. Praćeno promenama na nivou EU, i u Srbiji su 2012. godine doneti Pravilnici o energetskoj efikasnosti zgrada i o energetskoj sertifikaciji zgrada“, objasnio je Elezović.

Srbija je imala obavezu da sve javne zgrade u našoj zemlji posle 30. juna 2019. godine budu blizu ugljenične neutralnosti. Nažalost, prema rečima Martina Elezovića, ta obaveza nije sprovedena u praksi. Zatim je 2017. godine Srbija ratifikovala Pariski sporazum o smanjenju gasova sa efektima staklene bašte, gde se do 2030. godine zahteva smanjenje za 9,8 odsto u odnosu na 1990. Prema Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, Srbija će zajedno sa EU raditi na postizanju ugljenične neutralnosti.

Strategija za dekarbonizaciju kompleksa Ušće

Kompanija MPC Properties koja se bavi ne samo razvojem, nego i kasnijim održavanjem svojih objekata, posmatra kompletan životni ciklus nekretnina – oko 60 godina.

„U toku projektovanja i razvoja objekata uzimamo u obzir različita projektna rešenja za fasade, sisteme grejanja i hlađenja koje ćemo koristiti, i vodimo računa o svim okolnostima koje mogu da utiču na operativnost projekta. Naše razmišljanje o objektima je dugoročno i traje pet godina unapred“, istakla je nezavisna menadžerka za razvoj i upravljanje projektima u kompaniji MPC Properties Nataša Bugarinović.

Prema njenim rečima, Ušće Shopping centar je u početku bio operativna zgrada i za tri godine uspeo je da dobije sertifikat za objekte koji su u upotrebi.

„Tim putem smo nastavili i još u početnoj fazi smo krenuli sa sertifikacijom ostalih objekata iz tog kompleksa. To je najbolji način da se odmah predvidi zelena sertifikacija objekta jer se u konceptualnoj fazi naprave prave uštede, koje će doprineti da objekat dobije što veću ocenu prilikom serfitikacije“, objasnila je Bugarinović.

Nakon zelene sertifikacije su, kako kaže, shvatili da je to samo jedan uslov i da mora da se primeni strategija koja posmatra poslovanje kompanije i u smislu socijalnog i ekološkog uticaja, pa su tako ove godine započeli i sertifikaciju.

Ugljenična neutralnost u sektoru nekretnina dostižan cilj?

Direktor međunarodne kompanije Integral Group Aleksandar Stojković ocenio je da je postalo veoma važno kako se približiti ugljeničnoj neutralnosti i da je to budućnost. Naglasio je da bi potrošnja trebalo da bude limitirana, zatim da se koriste alternativni izvori energije i da se smanji udeo CO2 prilikom gradnje, kako bi objekti mogli da budu blizu nulte emisije.

„Zapadni Balkan može da dostigne ugljeničnu neutralnost u sektoru nekretnina do 2030. godine, ukoliko ima volje. Kada dođemo u konkretnu situaciju da neko želi da izgradi energetski efikasnu i održivu kuću, mora da nam da sve informacije o tome kakvi će biti zidovi, podovi, sistemi unutar zgrade… Moramo da vidimo kakva će biti automatika. Koliko god da ste vešti u tome, mora da postoji minimum potrošnje“, smatra Stojković.