Kamatu u zalagaonicama određuje količina novca koju dobija klijent

Kupovna moć građana je sve manja, a potrebe se ne menjaju tako brzo, pa se novac sve kraće zadržava u novčanicima. Zbog brojnih uslova koje propisuju banke, ne mogu svi da podignu kredit i tako reše trenutne finansijske probleme, te dolazak do „keša“ ponekad može da bude otežan. Jedna od opcija za brzu pozajmicu jeste i poseta zalagaonicama, iako ovaj model nije previše popularan, a ne preporučuju ga ni mnogi ekonomisti.

Zalagaonice su u Srbiji obavijene određenim velom misterije i za njih se često vezuju mnoge predrasude. S druge strane, u Evropi i svetu one su legalizovane i posluju po strogo definisanim propisima.

Biznis.rs je razgovarao sa vlasnicima dve zalagaonice u Srbiji koji su pristali da nam objasne model poslovanja, ali uz molbu da ne navodimo njihov identitet i nazive firmi.

„Princip rada je vrlo jednostavan – klijent založi nešto i na ime založenog dobije pozajmicu. Mogu se založiti slike, statue, antikviteti, zlato, drago kamenje. Ređe su to automobili, jer izvršitelji stavljaju zabranu na vozila bez obaveštenja, tako da i sami vlasnici to ne znaju“, kaže naš sagovornik i dodaje da u zalagaonicu dolaze svi.

„Od običnog čoveka, radnika, preko biznismena, preduzetnika i sportista, do ljudi sa estrade. Svakome su potrebna neka sredstva, nekome manje, nekome više. Imao sam situaciju da čovek skine sat sa ruke i založi ga da bi platio radnike na gradilištu, da ne bi otišli i da bi on mogao da nastavi posao. Dolazio je i jedan poznati sportista, založi neku dragocenost da bi uzeo novac za kocku“, objašnjava vlasnik zalagaonice.

Naši sagovornici kažu da sa strankom potpisuju ugovor, te da ne rade ništa nelegalno, ali da banke ili država ne stoje iza njih, što im otežava posao i baca sumnju na njihovu delatnost.

„Kod nas su diskreciona prava zagarantovana i mnogi ljudi dolaze ne bi li rešili trenutni finansijski problem. Tako trgovci dolaze da bi nabavili robu novcem iz zalagaonice, roditelji da bi školovali decu, pa i penzioneri. U svetu je ovaj vid poslovanja i usluge sasvim normalan. Naravno, sklapamo kupoprodajni ugovor sa pravom otkupa“, ističe naš sagovornik.

Ugovor sa pravom otkupa se oročava na mesec ili dva, može i duže, a kada to vreme istekne klijent bi trebalo da dođe po zalog. Kamata se kreće od tri do pet odsto.

„Što manje novca, manja je i kamata. Mi radimo sve po zakonu, postoji pečat firme na ugovoru i uredno plaćamo porez državi. Imam odobrenje za komisionu prodaju ukoliko zalog ostane, kao i uverenje od Direkcije za mere i dragocene metale da mogu da trgujem zlatom. Oni koji nisu zvanično registrovani u APR-u veoma brzo završe svoj posao, jer to znači da rade na crno“, objašnjava naš izvor i dodaje da se 10 do 15 odsto ljudi ne vrati po zalog.

Zalagaoničari kažu da im jako smeta upoređivanje sa zelenašima jer tvrde da jedno sa drugim nema nikakve veze.

„Zelenašenje se odigrava na ulici i nema nikakve veze sa metodom našeg legalnog rada. Ja ne jurim svoje klijente, samo ih podsetim jednom ili dvaput da im ističe rok i to je to“, objašnjava naš sagovornik.

Zalagaonice ne rade hipoteke na kuće, iako se ovaj podatak može pronaći na internetu, a kako kažu naši sagovornici razlog je vrlo jasan – to jednostavno ne smeju da rade.