Višak ukrajinskog žita obara cene i srpskih poljoprivrednika

Jedno od najdelotvornijih oruđa svetskih geopolitičkih previranja i dalje je hrana. Višak ukrajinskog žita oborio je cenu evropskim proizvođačima, koji su protestima uspeli da izbore pomoć EU od čak 100 miliona evra.

Međutim, situacija se ipak ne smiruje, jer Moskva poručuje da neće produžiti sporazum o slobodnom tranzitu ukrajinskog žita koji ističe 18. maja ako se ne usvoje njihovi zahtevi. Posledice krize osećaju i srpski poljoprivrednici, kojima se ovih dana nudi 20 dinara za kilogram pšenice novog roda.

Jeftini viškovi pšenice iz Ukrajine oborili su cenu rumunskim, mađarskim, slovačkim i poljskim poljoprivrednicima. Blokadom luke Konstanca izborili su zabranu uvoza ukrajinskog žita, ali je ostao slobodan tranzit. Poznavaoci kažu da ukrajinsko žito ipak zaluta, kao i da zbog slabe kontrole završi u silosima neke od tih zemalja, piše RTS.

Iako je prethodno kritikovala nejedinstvo, EU je odobrila pomoć za farmere od čak 100 miliona evra, ali to nije kraj problemima. Rusija poručuje da će preispitati učešće u sporazumu o bezbednim putevima za hranu, koji ističe 18. maja.

Izneli su zahtev od pet tačaka. Najvažnije je da im se dozvoli uvoz poljoprivredne mehanizacije i izvoz đubriva, kao i da se ruska poljoprivredna banka vrati u međunarodni Swift sistem plaćanja.

Moskva i Vašington oprečno o sporazumu

Ruski predstavnik u Ujedinjenim nacijama Genadi Gatilov (Gennady Gatilov) u Ženevi kaže da UN „daje sve od sebe“, kao i da ćemo videti rezultate njihovih pregovora sa američkom administracijom i EU.

„Nema značajnijeg pomaka. Deo crnomorskog dogovora koji se odnosi na Ukrajinu funkcioniše, ali ne i onaj koji se odnosi na ruski deo. Ta dva dela sporazuma moraju da budu ravnopravna“, poručuje Gatilov.

Za to vreme američka ambasadorka u Ukrajini, Brižit Brink (Bridget A. Brink) sa pomoćnikom ukrajinskog premijera obilazi Ismail, Reni, Orlovku – regione ključne za izvoz i uvoz.

Američka ambasadorka u Ukrajini ističe da nema vremena za gubljenje jer je Rusija izvršila ogroman pritisak na sporazum o izvozu žitarica sa Crnog mora.

„Rusija namerno i veoma cinično kontroliše i ograničava broj brodova koji mogu da uplove i isplove sa žitom, što znači da ljudi kojima je potrebna hrana ne mogu da dođu do nje“, navodi Brink.

Niža cena i u Srbiji

Cena ukrajinske pšenice od 16 dinara bez transporta, spustila je otkupnu cenu i kod nas. U januaru je bila 35 dinara po kilogramu. Stari rod još nismo prodali, a ponuda za novi je 20 dinara.

„Prošla godina je bila sušna. Svi smo u debelom minusu. Ova godina treba da vrati deo dugovanja od prošle i da nam ostane pozitivna nula da bismo preživeli. Sve ispod 42 dinara po kilogramu pšenice je malo, jer nas proizvodna cena košta 38 dinara“, objašnjava Vukašin Baćina iz Udruženja poljoprivrednika iz Banata.

Za agroanalitičare, ekonomska kriza i rat u Ukrajni sve češće se koriste za neopravdano spuštanje cena poljoprivrednicima, odnosno za podizanje cena krajnjim kupcima.

„Situacija u Ukrajini je poremetila svetsko tržište, psihologiju tražnje i percepciju čitavog tržišta. Ta situacija služi kao izgovor za ugrađivanje premije rizika u cene svojih proizvoda. U velikoj meri imamo zloupotrebu“, navodi Žarko Galetin iz novosadske Produktne berze.

Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije kaže da se može očekivati da će cena pšenice ići „na dole“ kada krene žetva.

„Ukrajinski sporazum može da promeni situaciju da ako se desi zabrana prolaza kroz crnomorski koridor mogu i cene da idu na gore. Onaj koji nudi, snosi određeni rizik“, priča Bogunović.

Veći problem od proizvođača pšenice i kukuruza mogli bi da imaju uljari. Ukrajina najavljuje 20 odsto više površina pod suncokretom.