Fale sezonski radnici, iako je plata 1.000 evra

Radnika hronično nedostaje na depopularizovanim područjima poput Korduna i Banije, Like i Gorskog kotara, a čim se turizam probudio, i na Jadranu se opet pokazao manjak zaposlenih svih profila – kuvara, recepcionera, konobara, sobarica i čistačica, vozača i trgovaca.

Majstora nema ni za lek, a ako vam se dogodi bilo kakav kvar na ostrvu možete se pozdraviti s popravkom do septembra ili oktobra, piše Slobodna Dalmacija.

Ljudi jednostavno ne stižu na sve strane, a posla je preko glave.

Na vrhuncu sezone turizam puca po šavovima. Rezervacije stižu u poslednji tren. Niko se nije pripremio za ovakvu navalu gostiju, pa su poslednjih dana neretke situacije u kojima strancima nema ko da pruži usluge smeštaja, čartera ili rent-a-kara, a u mnogim restoranima, zbog manjka radne snage, narudžbine jedva stižu na vreme.

Nije više problem ni u niskoj ceni radne snage. Rekordne 2019. godine kuvarima, kao deficitarnom i zbog prirode posla cenjenom kadru, plate su osetno porasle, ali svejedno ih fali jer ih traže i ovde i u inostranstvu, a za dobrog glavnog kuvara ne žali se novca.

Pranje posuđa u kuhinji i osoblje koje pomaže kuvaru, poslovi za koje nisu potrebna posebna znanja već samo dobra volja, plaćaju se i po hiljadu evra (osam hiljada kuna) neto, ali svejedno nedostaje onih koji bi radili na tim pozicijama.

Gde se kriju razlozi manjka radne snage? Šta se to događa u Hrvatskoj poslednjih godina? Decenijama se kukalo „nema posla, mladi ne rade“, a sad se sve okrenulo naopako.

„Problem je kompleksan. Postali smo žrtve vlastitog uspeha i kvaliteta koje smo postigli u određenim područjima. Evo, gledajte fudbal. Mi smo svetski drugoplasirani. Naši talentovani igrači igraju mahom po stranim klubovima jer su tamo dobili kudikamo bolje ponude, pa su logično iskoristili te šanse. Što se naše ugostiteljske ponude tiče, ali i generalno gledajući celog uslužnog sektora, mi taj posao znamo da radimo i radimo ga iz godine u godinu sve bolje. Slikovito rečeno, u gastronomiji mi nismo najbolji, ali igramo Ligu šampiona. I to je poznata stvar i izvan naših granica. Zato naši kuvari, konobari, ali i frizerke, maseri, trgovci…, dobijaju bolje ponude iz Evrope, pa provereno dobar kadar završava u Nemačkoj ili Irskoj“, kaže Ivo Vrdoljak, vlasnik poznatog splitskog restorana „Zrno Soli“.

Vrdoljak je mišljenja da se odlazak radne snage preko granice može zaustaviti samo pametnom i sistematskom državnom politikom.

Poslodavci troše izuzetno mnogo vremena da bi mladost nakon školovanja osposobili za određene poslove koji su im potrebni, ukazuje on.

Vrdoljak ne misli da je problem u sezonskom turizmu, jer zimi nema potrebe za tolikom radnom snagom kao u letnjim mesecima, već u pristupu poslu.

„Stvari su prilično jednostavne. Ako nekome stvarno treba radno mesto, plata, a ako od toga egzistencijalno zavisi jer nema drugih prihoda, onda mu sigurno neće biti važno koliko će dugo raditi, nego će odmah prionuti poslu. Država ne sme da dozvoli da nezaposleni primaju naknadu na Zavodu za zapošljavanje i rade na crno. No, to se ne rešava drakonskim kaznama, nego stvaranjem stimulativne poslovne atmosfere u kojoj će takvo ponašanje postati izuzetak, jer se ono, jednostavno, neće isplatiti“, zaključuje Vrdoljak.