Manjak radne snage zabrinjava uzgajivače pečuraka

Tokom poslednjih pet godina prosečno se od izvoza pečuraka ostvarilo 5,2 miliona evra godišnje, a kada bi se proizvođači udružili prihod bi bio i znatno veći. Prema grubim procenama stručnjaka, godišnja proizvodnja pečuraka u zaštićenom prostoru u Srbiji je između tri i po i četiri hiljade tona, pa ipak uvezemo oko 20 tona pečuraka. Najveći problem u proizvodnji je, kažu uzgajivači, nedostatak radne snage.

Proizvođači kažu da su troškovi i imputi porasli poslednjih godina, dok je cena ostala prema njihovim rečima na nivou od pre deset godina. Kako kažu, prodaja ne predstavlja problem na domaćem tržištu, jer pečurke traže svi i veliki trgovci, ugostitelji, veliki marketi, pijace, piše RTS.

Proizvodnja šampinjona jedan je od najboljih projekata u poljoprivredi, gde na malom prostoru može da zarađuje mnogo ljudi.

„Činjenica je da ta vrsta proizvodnje nije karakteristična za Srbiju, odnosno, bila je, ali zbog loših tehnoloških procesa koje su pojedinci primenjivali, danas imamo deficit na srpskom tržištu“, rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. On je naglasio da država daje novac za izgradnju i opremanje ovakvih objekata, dovoljno je samo da se registruje poljoprivredno gazdinstvo.

Uzgajivači smatraju da bi im veći podsticaji dobrodošli jer je gajenje pečuraka naporan posao koji zahteva rad 365 dana u godini.

Početnici bi, kako kažu uzgajivači veterani, trebalo da se pripreme za veliki rad, ali i za zaradu. Da bi plasirali na inostrano tržište uzgajivači pečuraka moraju da poseduju HACCP sertifikat.