Osobe sa invaliditetom na posao čekaju duže od šest godina

I pored brojnih povlastica za poslodavce, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) prosečna dužina traženja posla osoba sa invaliditetom iznosi šest godina i 11 meseci.

Na osnovu najnovijih podataka sa evidencije nezaposlenih lica registrovano je 12.877 osoba sa invaliditetom od kojih su 5.637 žene (43,77 odsto).

Kada je u pitanju obrazovna struktura nezaposlenih na evidenciji NSZ, registrovano je bez kvalifikacija i niskokvalifikovanih 4.880 (37,90 odsto ukupnog broja nezaposlenih sa invaliditetom), sa srednjim obrazovanjem registrovano je 7.124 (55,32 odsto), sa višim i visokim trogodišnjim obrazovanjem registrovano je 443 (3,44 odsto) i sa najmanje visokim četvorogodišnjim obrazovanjem registrovano je 430 (3,34 odsto).

„Na osnovu dosadašnjeg iskustva u radu sa poslodavcima, udruženjima osoba sa invaliditetom i ostalim akterima na tržištu rada, konstatujemo da je najveći problem kod zapošljavanja njihova niska kvalifikaciona struktura, nedostatak posebnih znanja i veština i uzak izbor zanimanja u stručnim školama po specijalnom programu. Takođe, praksa pokazuje i dalje nizak nivo motivacije poslodavaca za zapošljavanje ove kategorije lica, koji se uglavnom temelji na postojanju predrasuda“, navode iz Nacionalne službe za zapošljavanje.

Kada su u pitanju mlade osobe sa invaliditetom sa evidencije NSZ, prema rečima naših sagovornika uglavnom se radi o osobama koje nemaju dovoljno radnog iskustva što ih čini teže zapošljivom kategorijom, imajući u vidu zahteve poslodavaca koji iskazuju veće interesovanje za zapošljavanjem lica sa radnim iskustvom. Procenat mladih u ukupnom broju zaposlenih osoba sa invaliditetom iznosi 15,5 odsto.

„U cilju podsticanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom NSZ sprovodi mere aktivne politike zapošljavanja koje podrazumevaju stručnu i finansijsku podršku poslodavcima, ali i osobama bez radnog angažmana. Nezaposleni građani imaju prioritet prilikom uključivanja u mere aktivne politike zapošljavanja, u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima“, ističu iz NSZ.

Ukupan broj osoba sa invaliditetom koje su se zaposlile u toku 2021. godine je 5.536, od kojih je 2.611 žena (47,16 odsto).

Najveći broj zapošljavanja zabeležen je u delatnostima kao što su mašinska i tekstilna industrija, administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, trgovina na veliko i trgovina na malo.

Kada je reč o konkretnim poslovima, najveći broj slučajeva zapošljavanja zabeležen je na radnim mestima koje mogu da obavljaju lica bez kvalifikacija.

„Takođe, osobe sa invaliditetom su najčešće angažovane na poslovima pomoćnog bravara, pomoćnog konfekcionara, pomoćnog knjigovesca, pomoćnog cvećara – vrtlara, bravara, prodavca, krojača, kuvara, automehaničara, administrativnog radnika, ekonomiste, pravnika“, navode iz NSZ. 

Iz ove institucije kažu da se zahvaljujući aktivnostima svih aktera na tržištu rada koje su preduzimane prethodnih godina, posebno od donošenja Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom (2009. godine), svest u društvu promenila i da se osobe sa invaliditetom posmatraju iz ugla onoga što one mogu da urade i doprinesu svojom integracijom, a ne kao što je to ranije bio slučaj, iz ugla njihovih ograničenja.

„Osnovna uloga NSZ je upravo u promovisanju ovakvog pristupa, odnosno jačanju svesti ostalih aktera na tržištu rada o mogućnostima osoba sa invaliditetom, čime su postignuti i određeni rezultati kao što je smanjenje broja ovih lica na evidenciji, odnosno povećanje slučajeva zapošljavanja sa evidencije. Podaci od 2011. godine pokazuju da je zaposleno 2.897 osoba sa invaliditetom, dok je prethodnih godina taj broj skoro udvostručen“, objašnjavaju naši sagovornici.

Takođe, prema njihovim rečima važno je povećanje znanja, veština i kompetencija osoba sa invaliditetom za uključivanje na tržite rada kroz programe obuka.

„Neophodno je povećanje broja uključenosti ljudi sa invaliditetom u mere aktivne politike namenjene isključivo ovoj kategoriji, ali i ostale mere namenjene teže zapošljivim kategorijama lica na evidenciji. Naglasili bismo i unapređenje sistema procene radne sposobnosti kroz napuštanje isključivo medicinskog modela i usmeravanje na mogućnosti osoba sa invaliditetom, kroz socijalno-inkluzivni pristup“, zaključuju iz NSZ.