Zbog čega jaja iz Srbije ne mogu na tržište EU

U Srbiji ima oko deset velikih proizvođača konzumnih jaja, ali i veliki broj malih farmi. Na godišnjem nivou u našoj zemlji proizvede se oko 1,7 milijardi jaja. Ipak, osim prodaje na domaćem tržištu, proizvođači konzumnih jaja mogu da plasiraju svoje proizvode samo na regionalnom, tzv. tržištu zemalja potpisnica CEFTA sporazuma. Kada je u pitanju evropsko tržište, ono je za naše proizvođače nedostižno, jer konzumna jaja iz Srbije ne ispunjavaju sve propisane uslove i standarde EU.

“Najveća prepreka je primena Pravilnika o salmonelozi, odnosno sprovođenju kontrole i samokontrole. Pravilnik je relativno skoro usklađen sa Evropskom unijom. Naši proizvođači nisu konkurentni sa cenom u odnosu na EU, a razlog za to su podsticaji u proizvodnji i viša cena hrane za koke nosilje, koja nije GMO”, kaže za Biznis.rs Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije.

Prema njegovim rečima, u narednom periodu će biti usklađena kontrola na salmonelu, ali ostaje na snazi i dalje nedovoljno rešen kavezni sistem držanja koka nosilja, što je prolongirano na još tri godine i može da bude dalja prepreka za izvoz u EU.

Da podsetimo, rok za zamenu kaveza za koke nosilje pomeren je, pa proizvođači konzumnih jaja to mogu da učine do kraja 2023. godine. Prema Pravilniku o uslovima za dobrobit životinja novi kavezi treba da imaju veću površinu, posebnu opremu za stajanje, veće hranilice, pojilice i slično.

Srbija je prošle godine u CEFTA region izvezla 33 miliona komada jaja u vrednosti od 2,2 miliona evra, napominje Budimović i dodaje da smo uvezli 13 miliona jaja, za oko 700.000 evra iz CEFTA država, uglavnom Severne Makedonije i BiH. Kako kaže, za izvoz nam preostaju druge države u okviru CEFTA sporazuma, kao i arapske zemlje.

Da je za naše živinarstvo ogroman problem primena pravila EU, slaže se i agroekonomista prof. dr Miladin Ševarlić koji smatra da nelojalna konkurencija dodatno muči naše proizvođače, koji, prema njegovom mišljenju, treba da se preorijentišu na proizvodnju jaja bez GMO.

„Problem je u primeni standarda o dobrobiti životinja, koji se tiču uslova držanja. Oni se stalno menjaju, pa proizvođači, na primer, završe nabavku kaveza koji su u skladu sa EU u pogledu veličine u odnosu na broj koka nosilja, onda se uvedu druga pravila za kaveze sa posebnim dodacima i slično“, objašnjava dr Ševarlić i dodaje da su to velike investicije i da naši proizvođači uglavnom kupuju polovnu opremu i to kada evropski menjaju svoje kavezne sisteme.

„To je pokretna meta na tržištu jer nikada ne znate kada će da se primene novi standardi dok evropski proizvođači sa svojim udruženjima, koja imaju veliki uticaj na lobističke grupe, praktično dogovaraju kada i kako će se pravila menjati“, napominje Ševarlić.

On takođe smatra da je nelojalna konkurencija veliki problem. „Mi smo prodali 90 odsto trgovačke mreže, koje su preuzele strane kompanije koje uvoze jaja po damping cenama i od visoko subvencionisanih proizvođača, dok od naših stalno traže da im isporučuju jaja ispod cene koštanja, čak i u vreme pravoslavnog i katoličkog Uskrsa kada je znatno veći promet“, navodi naš sagovornik.

Drugi problem je, kako kaže, jer naši proizvođači imaju konkurenciju u uvozu jaja u prahu, po izuzetno nekonkurentnim cenama za našu proizvodnju. To uglavnom odlazi u prehrambenu industriju keksa i vafla.

Prema njegovom rečima, šansa za naše proizvođače je u prodaji živinskog mesa i jaja sa robnom markom bez GMO. Za to nam nije potrebno mnogo jer smo jedna od retkih zemalja koja ima zaokružen sistem proizvodnje kukuruza i soje koje nisu genetički modifikovane.