Gašenje plamena inflacije i nova najava aktiviranja Beogradske berze obeležili godinu

U makroekonomskom smislu 2023. godina protekla je u znaku “gašenja plamena da se ne razbukta u veliki požar”, jer je godinu dana ranije uzlet inflacije na većini najvažnijih svetskih tržišta zapretio da će ostaviti dugotrajne negativne posledice.

Centralne banke razvijenih ekonomija – američke Federalne rezerve i Evropska centralna banka, pre svih – tokom protekle godine napravile su značajan napredak u suzbijanju inflacije bez nanošenja značajne štete svojim privredama. Sjedinjene Američke Države su izbegle recesiju, a najveće tržište kapitala na planeti pozitivno je završilo godinu jer investitori s optimizmom očekuju najavljeno postepeno smanjivanje kamata u srednjem roku.

S druge strane, u 2024. godinu relativno nestabilno, odnosno ispod željenih rezultata, ušle su ekonomije Velike Britanije, Nemačke, pa i Kine, čije ogromno tržište beleži smanjenu tražnju.

Kako za Biznis.rs objašnjava Nenad Gujaničić, glavni broker novosadskog brokerskog društva Momentum Securities, svetsko finansijsko tržište u godini za nama bilo je u znaku centralnih banaka koje su najpre nastavile da sprovode najintenzivniji ciklus podizanja kamata u proteklih 40 godina, da bi potom, krajem godine, direktno i posredno, najavile njegov kraj, te početak smanjenja kamata u 2024. godini.

“Odluke Feda i ECB bile su ključni faktori koji su uticali na kretanja globalnih berzi, koje su gotovo u potpunosti neutralisale velike gubitke iz 2022. godine. Na biznis planu dominirala je tema generativne veštačke inteligencije koja je dala dodatnu snagu najvećim tehnološkim kompanijama koje su generisale gro rasta tržišta u tekućoj godini”, kaže Gujaničić.

Kako napominje naš sagovornik, domaće finansijsko tržište, a pre svega berza, ostalo je mimo sveta i svetskih trendova, ako izuzmemo prinose na državne dužničke hartije koji su pratili (i prate) generalni trend globalnih kamata.

Stopa prinosa 12-godišnjih državnih obveznica emitovanih u septembru iznosila je 6,20 odsto. Pre mesec dana država je emitovala i osmogodišnje obveznice sa stopom od 6,30 odsto, i njihovom prodajom prikupila 23,24 milijarde dinara.

“Preuzimanje Beogradske berze od strane države i najava ozbiljnijeg pristupa domaćem tržištu kapitala svakako je najznačajniji događaj na ovom planu, a ostaje da se vidi da li će biti nešto od novog restarta nakon više pokušaja u prošlosti. Da će to biti veoma težak posao ne treba sumnjati, što najbolje pokazuje ključni događaj na korporativnom planu, gde je najtransparentnija i najveća domaća korporacija, Naftna industrija Srbije (NIS), u dogovoru sa državom, a u okviru zakonskih propisa, izigrala manjinske akcionare prilikom podele rekordne prošlogodišnje dobiti”, napominje Gujaničić.

Podsetimo, posle ostvarene rekordne dobiti 2022. godine od približno 790 miliona evra, ova kompanija je praktično poklonila državi 60 miliona evra “za podršku projektima Vlade Srbije iz oblasti obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite”, a četvrtina preostale sume podeljena je malim akcionarima kroz dividendu.

Što se tiče Beogradske berze, ona već više od dve decenije beleži rezultate daleko od željenih, delimično zbog malog broja učesnika sa realnim značajem na domaćoj sceni, što je povezano sa još uvek nedovoljnom korporativnom transparentnošću. Ostaje nada da će se stvari po ovom pitanju zaista uskoro promeniti nabolje.

Upitan da prognozira moguće trendove u 2024. godini, poznati broker kaže da će se oni i dalje vrteti u trouglu kamata, geopolitike i veštačke inteligencije.

“Ključna pitanja biće kako će privreda funkcionisati u ambijentu i dalje visokih kamata, uprkos njihovom silaznom trendu, i da li će geopolitička slika postati još kompleksnija otvaranjem nekog novog žarišta. Kada su u pitanju korporativni profiti, bez čijeg rasta u 2024. ovogodišnji uzlazni trend ne bi mogao ostati održiv, najveći rizik nalazi se u činjenici da konkretni rezultati na polju generativne veštačke inteligencije mogu biti pomereni dalje u budućnost”, smatra Nenad Gujaničić.