Centralna banka Japana menja ciljanu inflaciju posle deset godina

Japanska vlada će sledeće godine razmotriti reviziju zajedničke strategije koju je potpisala sa Bankom Japana (BoJ) pre tačno deset godina, kojom se obavezala da će centralna banka za cilj imati dostizanje inflacije od dva odsto što je pre moguće.

Ukoliko bude izvršena, revizija će biti objavljena nakon što u aprilu bude imenovan novi guverner BoJ, preneo je Reuters.

U aktuelnoj vladi nema konsenzusa o tome koje promene bi mogle da se izvrše, jer će mnogo toga zavisiti od stavova novog guvernera, izjavila su četiri zvaničnika vlade i vladajuće stranke. Ali neki zvaničnici administracije premijera Fumija Kišide žele da revidiraju deceniju staru izjavu koja se fokusira na korake da se pobedi deflacija – cilj koji je postao neusaglašen sa nedavnim porastom inflacije.

“S obzirom da ćemo imati novog guvernera centralne banke, verovatno će biti novog saopštenja“, rekao je jedan od vladinih zvaničnika. Novinska agencija Kyodo izvestila je u subotu da je vlada spremna da revidira zajedničku izjavu kako bi zvanični cilj BoJ bio ubuduće fleksibilniji.

Jen je skočio za 0,5 odsto, a berzanski indeks Nikkei je pao na najniži nivo od šest nedelja, dok su japanske državne obveznice rano u ponedeljak po evropskom vremenu bile pod pritiskom prodaje pošto su investitori dobili vest o verovatnom menjanju ciljane inflacije centralne banke.

Pod snažnim pritiskom tadašnjeg premijera Šinzo Abea da preduzme hrabrije korake za suzbijanje deflacije, BoJ je potpisao zajedničku izjavu sa vladom 2013. godine i obavezao se da će postići ciljnu inflaciju od dva odsto “u najkraćem mogućem roku“.

Dok je inflacija premašila cilj Banke Japana sedam uzastopnih meseci od oktobra, Kuroda je pozvao na potrebu da se održi ultra-laka monetarna politika sve dok plate ne porastu više. BoJ će ostaviti nepromenjene kamate na dvodnevnom sastanku koji se završava u utorak.

Ali tržišta su prepuna spekulacija da bi BoJ mogao da podesi kontrolu krive prinosa (ICC) – kontroverznu politiku koja kombinuje negativnu kratkoročnu kamatnu stopu sa ograničenjem od nula odsto na 10-godišnji prinos na obveznice – kada se završi Kurodin drugi, petogodišnji mandat u aprilu.

Istovremeno, Kišidina administracija je zabrinuta što njen rejting pada zbog rastućeg besa javnosti usled rasta troškova života, pošto politika ultraniskih kamatnih stopa podstiče pad jena koji zauzvrat povećava troškove uvoza.

“Postoji šansa da će bazna inflacija ostati oko 3-4 odsto tokom prilično dugog perioda. Kada inflatorna očekivanja postanu ukorenjena, centralnim bankama je veoma teško da ih kontrolišu. To je rizik koji BoJ treba da ima u vidu“, prokomentarisao je Hirohide Jamaguči, bivši zamenik guvernera Banke Japana za Reuters.