Evropska centralna banka podigla ključne kamatne stope za 75 baznih poena

Evropska centralna banka podigla je danas tri ključne kamatne stope za po 75 baznih poena. Kako se navodi u saopštenju ECB-a, „ovaj veliki korak predvodi tranziciju ka nivoima referentnih stopa koji će obezbediti blagovremeni povratak inflacije na srednjoročni cilj ECB od dva odsto“.

Nakon današnjeg povećanja kamatne stope na glavne operacije refinansiranja i kamatne stope na graničnu kreditnu liniju i depozitnu liniju biće povećane na 1,25 odsto, 1,50 i 0,75 odsto respektivno, od 14. septembra, saopštila je ECB.

„Na osnovu trenutne procene, Upravni savet očekuje da će tokom narednih nekoliko sastanaka nastaviti sa podizanjem kamatnih stopa kako bi ublažio tražnju i zaštitio se od rizika od stalnog pomeranja inflatornih očekivanja naviše. Savet će redovno iznova procenjivati svoju politiku u svetlu pristiglih informacija i evoluirajućih izgleda inflacije. Buduće odluke o kamatnim stopama Upravnog saveta će i dalje zavisiti od podataka i slediti pristup ECB-a od sastanka do sastanka“, navodi se u saopštenju.

Upravni savet očekuje da će nastaviti sa podizanjem kamatnih stopa, jer je inflacija i dalje previsoka i verovatno će ostati iznad cilja tokom dužeg perioda. Prema proceni Eurostata, inflacija je u avgustu dostigla 9,1 odsto. Pritisci na cene su nastavili da jačaju i šire se u privredi, a inflacija bi mogla da raste u bliskoj budućnosti. ECB je značajno revidirala svoje projekcije i sada se očekuje da će inflacija u proseku iznositi 8,1 odsto u 2022. godini, 5,5 procenata u 2023. i 2,3 odsto u 2024. godini.

„Posle oporavka u prvoj polovini 2022. godine, nedavni podaci ukazuju na značajno usporavanje ekonomskog rasta evrozone, pri čemu se očekuje da će privreda stagnirati kasnije tokom godine i u prvom kvartalu 2023. Visoke cene energije smanjuju kupovnu moć ljudi, pa iako uska grla u snabdevanju popuštaju ona i dalje ograničavaju ekonomsku aktivnost. Ova perspektiva se ogleda u najnovijim projekcijama za ekonomski rast, koje su značajno revidirane naniže za ostatak tekuće godine i tokom 2023. ECB sada očekuje da će privredni rast u 2022. godini biti 3,1 odsto, dok za naredne dve godine prognozira rast od 0,9 i 1,9 odsto„, ističe se u saopštenju iz Frankfurta.

Pored ECB-a, danas je i Narodna banka Srbije povećala referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 3,5 odsto.

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da centralne banke prate trend podizanja kamatnih stopa u borbi protiv inflacionih očekivanja, koja dostižu vrhunac upravo sada, u ovom kvartalu. Takvi instrumenti su deo monetarne politike koja se praktično vodi u svim centralnim bankama, a same odluke različito će uticati na građane.

“Recimo, za one koji su zaduženi u evrima bitnija je referentna kamatna stopa Evropske centralne banke. Njeno podizanje znači da će se sutra i euribor kretati u skladu sa njom, pa će se samim tim i rate menjati, u zavisnosti od kretanja te kamatne stope. Za većinu građana, i za one koji nisu zaduženi, a i za one koji su zaduženi dinarskim kreditima, važno je da znaju da je naša domaća referentna kamatna stopa koju određuje NBS sredstvo za borbu protiv inflacije”, ističe naš sagovornik.

Na pitanje kako će povećanje kamatnih stopa ECB-a uticati na privredu, Grubišić kaže da će očigledno doprineti zaoštravanju klime.

“I privreda se zadužuje da bi investirala, a očekivanja su da podizanje kamatnih stopa može još malo da spusti privredni rast, koji je i onako nekoliko puta korigovan i nizak u ovoj godini jer celokupna situacija destimulativno deluje. Skuplji krediti i za privredu i za građane praktično obaraju agregatnu tražnju, samim tim i ekonomski rast. To je ono što je loša strana te medalje, ali to je prioritet centralnih banaka – borba protiv inflacije. Samim tim, mislim da će i privreda biti opreznija i kod zaduživanja i kod investicionih odluka. Tu pre svega mislim na realni sektor i kompanije koje da bi sve to ispratile moraju da finansiraju”, navodi on.