Gligorov: Referentna kamata NBS mogla bi da raste skoro do pet odsto

Narodna banka Srbije odlučivaće danas o novom povećanju referentne kamatne stope. Izvršni odbor centralne banke podizao je ključnu kamatu u prethodnih pet meseci, najpre tri puta po 0,5 odsto, a zatim u julu i avgustu za po 0,25 procenata, tako da je trenutno na nivou od tri odsto.

Većina analitičara predviđa dalji rast referentne kamate, iako su mišljenja podeljena o tome koliko brzo bi NBS trebalo da nastavi sa zaoštravanjem monetarne politike.

“Nisam siguran da razumem Narodnu banku Srbije, jer su najavili da očekuju usporavanje inflacije do kraja godine, a nema naznaka da će tako i biti. Ako bi sledili svoja očekivanja, rast kamatnih stopa bi trebalo da bude postepen i, recimo, po 0,25 procentnih poena”, ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs ekonomista Vladimir Gligorov.

Ipak, dugogodišnji saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije podseća da je kamatna stopa važna kod priliva stranog novca, pa zato smatra da će povećanje verovatno biti veće.

“Ne verujem da bi gornja granica mogla da bude mnogo ispod pet odsto, a dinamika rasta će zavisiti od toga šta će činiti Evropska centralna banka. Fiskalna politika će biti otežana, a građani će morati da vide kako da otplaćuju kredite”, objašnjava naš sagovornik moguće efekte daljeg rasta referentne kamatne stope.

Za danas je zakazan i sastanak Evropske centralne banke na kome će se odlučivati o daljem rastu ključnih kamata. Glavna dilema je, navodno, da li bi novo povećanje trebalo da bude za 0,5 ili 0,75 odsto.

“ECB je tek na početku normalizacije monetarne politike, a nivo do kog bi trebalo da stigne je negde između tri i četiri odsto. Ukoliko se uspori rast, što je očekivano, ne bi trebalo očekivati da se do tog nivoa stigne ubrzano. Usporavanje privrednog rasta u EU je, pre svega, posledica poremećaja na tržištima energenata i hrane, a na to monetarna politika ne može mnogo da utiče”, ocenjuje Vladimir Gligorov.

Ukoliko bude potrebno smanjivati proizvodnju, ističe naš sagovornik, to će biti više fiskalni nego monetarni problem, kao što je bio slučaj i u vreme epidemije.

Podsetimo, Evropska centralna banka je u julu prvi put posle 11 godina podigla ključne kamate za 0,5 odsto, pa su tako kamatne stope na glavne operacije refinansiranja i kamatne stope na graničnu kreditnu liniju i depozitnu liniju od 27. jula dostigle vrednost od 0,50 odsto, 0,75 i nula odsto, respektivno.

Pored srpske i evropske centralne banke, kamate uskoro stižu na dnevni red i američkog FED-a, koji je svoju sednicu zakazao za 20. i 21. septembar. Gligorov kaže da tržišta očekuju značajno povećanje kamatnih stopa u SAD, možda čak i od jednog procentnog poena.

“To je gotovo najavljeno, ali se kretanje cena u poslednjih nekoliko meseci ne uklapa u to. Rast cena usporava, a kako je FED najavio da će se rukovoditi podacima, problem će biti hoće li slediti podatke – u tom slučaju sledi manje povećanje kamatne stope, ili će se braniti reputacija FED-a – što znači veći rast kamata. Dolar bi trebalo da jača, ali pre svega zato što se neizvesnost u svetu ne smanjuje”, zaključuje Vladimir Gligorov, uz napomenu da ako ne dođe do velikog rasta cena energenata pred zimu i u toku zime, kurs američke valute bi mogao da se stabilizuje.