Sporazumu o slobodnoj trgovini sa Kinom treba prići oprezno

Trgovinska razmena Srbije i Kine u prvih deset meseci 2022. godine dostigla je iznos veći od pet milijardi dolara, izjavio je krajem prošle godine Tomislav Momirović, ministar trgovine i predsednik srpskog dela Mešovite međuvladine komisije za ekonomsku saradnju. Da je Vladi Srbije ekonomska saradnja sa Kinom veoma važna, istakla je početkom decembra 2022. godine i premijerka Ana Brnabić.

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom je apsolutni prioritet, rekla je Brnabić i dodala da kada on bude potpisan “nebo će biti granica” za srpsku privredu. Ipak, sporazum o slobodnoj trgovini sa drugom ekonomijom sveta može dovesti i do nekih ne baš povoljnih okolnosti za Srbiju.

Profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu i osnivač i direktor Instituta za azijske studije dr Dragana Mitrović kaže u razgovoru za Biznis.rs da iako ovakav sporazum može zvučati kao privilegija ili prilika da se Srbija učini dodatno privlačnim odredištem za strana ulaganja, njemu bi trebalo prići veoma oprezno i trebalo bi tražiti privilegovan položaj za našu, neuporedivo slabiju stranu.

– U protivnom, kao i u slučaju Turske, samo će do novih, još većih razmera narasti naš deficit, dok će domaće male i srednje privatne firme, koje treba da su oslonac ekonomskog dinamizma i izvor solidnog životnog standarda, biti ugušene uvoznom konkurentskom robom. Da je NR Kina želela da nam otvori svoje tržište ona bi to učinila i do sada, kako se i obavezala u okviru formata saradnje “16+1”. No, nikada nije kasno. Moje je uverenje da ovaj sporazum mora sadržati izuzetnu asimetričnost, kroz koju će naša strana biti višestruko privilegovana. Budući da su naša dugovanja prema kineskim bankama, pokrivena državnom garancijom, narasla na oko 10 procenata našeg BDP-a, ako dozvolimo da se stvori pravni okvir za još intenzivniji rast trgovinskog deficita to bi onda značilo da treba da se zadužujemo na trećoj strani da otplaćujemo postojeće kredite i da finansiramo deficit u trgovini sa Kinom – ističe profesorka Mitrović.

Saradnja Srbije i Kine je proteklih godina u usponu u političko-ekonomskom smislu, te se uvek nameće pitanje kako na to gleda Evropska unija, zajednica kojoj Srbija teži proteklih dvadesetak godina.

Naša sagovornica smatra da intenziviranje saradnje sa jednim partnerom ne znači ”narušavanje” odnosa sa drugim ili trećim.

– Trebalo bi da nastojimo da ne stvaramo preteranu zavisnost od bilo kog stranog investitora ili trgovinskog partnera dok agilno jačamo saradnju sa svima. Sa očuvanjem energetske bezbednosti i daljim poboljšanjem opšteg privrednog ambijenta, uključujući i transportne koridore, očekujem rast direktnih investicija iz EU i SAD, Japana, Republike Koreje i drugih odredišta. Pravni ambijent, veća disciplina i štednja, jačanje institucija, unapređenje poslovne kulture su naši interesi, a strani partneri ih mogu samo prepoznati i uvažiti. Korupciju koriste svi, a mi kao građani je plaćamo – ističe profesorka Dragana Mitrović.

Kineske investicije u Srbiji bude posebnu pažnju dela javnosti, a stvaraju i neku vrstu zebnje. Zamerke se najčešće odnose na to što (navodno) Kinezi koriste zastarelu tehnologiju, infrastrukturne radove izvode sa nekvalitetnim materijalima i uzimaju jeftinu radnu snagu. Takođe, posebno se naglašava zagađenje životne sredine, naročito u RTB Bor i majdanpečkom rudniku.

Naša sagovornica smatra da kineski investitori nemaju neki poseban ili drugačiji interes od drugih.

– Ukoliko je pravni okvir kao institucionalni – loš, ukoliko je rasprostranjena korupcija, kultura nepoštovanja propisa i slično, to nije problem kineskih investitora, nego našeg sistema i načina na koji su postavljeni okviri za odvijanje ekonomskog života. Donose se specijalni zakoni da bi se omogućio privilegovan položaj i pravna nedodirljivost stranih kompanija, ne samo kineskih. To veoma loše govori o nama, kao i o onima koji u naše ime donose zakone i sprovode ih. Mi to plaćamo brojem bolesnih ljudi, zagađenim rekama, vazduhom i zemljištem, sistemskim uništavanjem svoje zemlje – ističe profesorka i dodaje da je za ugled Kine veoma štetno zagađenje ekosistema koji njene kompanije vrše u Smederevu, Kostolcu, Boru i drugim krajevima prijateljske Srbije.

Ipak, prema njenom mišljenju – “nije do Kine”, jer ponašanje korporacija iz SAD ili drugih zemalja nije ništa bolje, pošto im po prirodi stvari svako smanjenje troška ide u prilog.

– Politika ‘navrat-nanos’ investicija, bez kompletne nekoruptivno prikupljene dokumentacije i nezavisnog nadzora, već nam se obija o glavu. Ipak, objektivno je reći da su sve zemlje primaoci stranih investicija patile od ovih istih dečijih bolesti u prvim fazama. I kod nas možemo videti sve napredniji tehnološki i ekološki nivo investicija. Kina poseduje neke od najnaprednijih tehnologija u oblasti veštačke inteligencije, robotike, veštačkih automobila i voleli bismo da vidimo više takvih investicija kod nas – ističe dr Mitrović.

Svakodnevno slušamo od najviših zvaničnika da je Srbija “Meka” za strane investicije na ovim prostorima, te da su one iz godine u godinu sve veće, uprkos raznim otežavajućim faktorima poput pandemije korona virusa i rata u Ukrajini. S obzirom na potenciranje saradnje sa Kinom, nameće se pitanje da li drugi, pre svega zapadni, investitori mogu da povuku svoje planove za ulaganja.

Naša sagovornica smatra da kompanije i ulagači pre svega nastupaju strateški kako bi ostvarili svoje poslovne ambicije i planove.

– Očekujem sve više stranih investitora u Srbiji. Oni nastupaju strateški, u eri deglobalizacije i nove regionalizacije, urušavanja energetske bezbednosti i poslovnog ambijenta EU, trgovinskim i tehnološkim ratovima. Ne verujem da nastupaju ili odstupaju na nagovor svojih vlada, niti da ih se, osim kao poslovne konkurencije, tiču druge strane kompanije – zaključuje profesorka Dragana Mitrović.

Autor: Miljan Paunović

Tekst je objavljen u februarskom broju štampanog izdanja Biznis.rs