Trećina energije za grejanje i hlađenje u Srbiji potiče iz obnovljivih izvora

Više od petine energije koja se koristi za grejanje i hlađenje u Evropskoj uniji potiče iz obnovljivih izvora, a u Srbiji skoro jedna trećina, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

Naime, u 2021. godini su obnovljivi izvori energije (OIE) činili 22,9 odsto ukupne potrošnje energije za grejanje i hlađenje u EU, što je skoro duplo više u odnosu na 11,7 odsto 2004. godine. Ovom rastu doprinela su dešavanja u industriji, sektoru usluga i domaćinstvima.

Podaci Eurostata za zemlje koje nisu članice EU pokazuju da je u Srbiji taj udeo bio 35,5 odsto, u Crnoj Gori 63,5 odsto, a u Severnoj Makedoniji oko 32,3 procenta. Podaci za Srbiju pokazuju i da je korišćenje OIE za grejanje i hlađenje od 2004. do 2021. godine fluktuiralo, da bi svoj vrhunac dostiglo 2020. godine, sa 35,7 procenata.

Podsetimo, najveći deo energije proizvedene iz obnovljivih izvora u Srbiji potiče iz hidroelektrana.

U Švedskoj se najviše greje i hladi iz obnovljivih izvora

Među državama članicama EU, Švedska se istakla sa više od dve trećine (68,6 odsto) energije za grejanje i hlađenje iz obnovljivih izvora u 2021. godini, a slede Estonija (61,3 procenta), Letonija (57,4 odsto) i Finska (52,6 procenata).

Nasuprot tome, najniži udeo obnovljivih izvora za grejanje i hlađenje zabeležen je u Irskoj (5,2 odsto), Holandiji (7,7 procenata) i Belgiji (9,2 odsto).

Sve države članice EU prijavile su povećanje korišćenja OIE za grejanje i hlađenje od 2004. do 2021. godine.

Najveći rast od 32,1 procentnih poena (pp) zabeležen je na Kipru, zatim na Malti (+30,3 pp), Estoniji (+28 pp) i Švedskoj (+22,7 pp). Manja povećanja evidentirana su u Irskoj (+2,3 pp), Belgiji (+6,3 pp) i Holandiji (+5,5 pp).

Energija za grejanje i hlađenje predstavlja skoro 50 odsto ukupne bruto finalne potrošnje energije u Evropskoj uniji.

„Bruto finalna potrošnja obnovljive energije za potrebe grejanja i hlađenja u EU postepeno se povećavala tokom vremena, uglavnom zbog doprinosa biomase i toplotnih pumpi“, obrazloženo je u izveštaju Eurostata.

Dodaje se da je u 2021. godini bruto potrošnja svih goriva takođe porasla uglavnom zbog ekonomskog oporavka nakon ukidanja ograničenja kretanja usled pandemije korona virusa. Kao rezultat toga, udeo obnovljive energije u bruto finalnoj potrošnji za potrebe grejanja i hlađenja smanjen je za 0,1 procentni poen (pp), sa 23 odsto u 2020. na 22,9 procenata u 2021. godini.