Oko 36 odsto energije za grejanje i hlađenje u Srbiji potiče iz obnovljivih izvora

Obnovljivi izvori energije (OIE) činili su 23 odsto ukupne energije koja se u Evropskoj uniji u 2020. godini koristila za grejanje i hlađenje, beležeći konstantan porast sa 12 procenata u 2004. godini i 22 odsto u 2019. godini, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

„Ovakav nivo i porast slični su onom koji je evidentiran za ukupni udeo obnovljivih izvora energije, koji je skočio sa 10 procenata u 2004. godini na 22 odsto u 2020. godini. Razvoj u industrijskom sektoru, uslugama i domaćinstvima, uključujući elektrifikaciju grejanja korišćenjem toplotnih pumpi, doprineo je rastu obnovljive energije u grejanju i hlađenju“, ističe se u izveštaju Eurostata.

Među državama članicama EU, Švedska se izdvaja sa dve trećine (66 odsto) energije koja se koristila za grejanje i hlađenje u 2020. godini, a koja potiče iz OIE (uglavnom biomasa i toplotne pumpe).

Potom slede zemlje koje više od polovine energije za grejanje i hlađenje dobijaju iz OIE: Estonija i Finska (obe po 58 procenata), Letonija (57 odsto), Danska (51 procenat) i Litvanija (50 odsto).

„U Estoniji i Litvaniji udeo OIE za grejanje i hlađenje veći je za 29, odnosno 24 procentna poena od udela obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji energije. Ovo je najveća razlika među svim zemljama EU. Island, zemlja Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA), ističe se sa 80 odsto OIE koji se koriste za grejanje i hlađenje (uglavnom zbog geotermalne energije)“, naglašeno je u izveštaju Eurostata.

Nasuprot tome, obnovljivi izvori najmanje su korišćeni za grejanje i hlađenje u Irskoj, gde je taj udeo samo šest odsto, a zatim u Holandiji i Belgiji, gde je svega osam procenata energije za te svrhe došlo iz obnovljivih izvora.

„U ovim zemljama udeo OIE za grejanje i hlađenje manji je za šest, odnosno pet procentnih poena od njihovog ukupnog učešća. Ovo je najveća razlika među svim zemljama EU“, ocena je Eurostata.

Obnovljivi izvori energije koji se koriste za grejanje i hlađenje obuhvataju solarnu termalnu energiju, geotermalnu energiju, toplotu okoline koju sakupljaju toplotne pumpe, zatim čvrsta, tečna i gasovita biogoriva, kao i obnovljivi deo otpada.

Najveći deo energije iz obnovljivih izvora u Srbiji iz hidroelektrana

Raniji podaci Eurostata pokazuju i da je udeo obnovljivih izvora energije u ukupno proizvedenoj energiji u Srbiji u 2020. godini iznosio 26,3 odsto. Dodaje se da je to za 4,86 procenata više u odnosu na 2019. godinu, a veoma je blizu zacrtanog cilja za tu godinu, koji je iznosio 27 odsto.

Najveći deo energije proizvedene iz obnovljivih izvora u Srbiji u 2020. godini potiče iz hidroelektrana – 859,8 kilotona ekvivalenata nafte.

Na drugom mestu je energija vetra sa 82,9 kilotona ekvivalenta nafte, dok je iz solarne energije – 1,1 kilotona ekvivalenta nafte.

Kako prenosi Euractiv.rs, u Srbiji je obnovljiva energija 2020. godine činila 35,7 odsto ukupne potrošnje energije za grejanje i hlađenje, a OIE su činili 30,7 procenata bruto potrošnje električne energije 2020. godine.