Dužnik u ovakvoj situaciji dobija ličnog stečajnog upravnika

Može li proglašenje ličnog bankrota da spasi prezadužene građane?

BankeNovacOsiguranjeSrbijaU fokusu

6.5.2022 08:01 Autor: Marija Jovanović 8

Može li proglašenje ličnog bankrota da spasi prezadužene građane? Može li proglašenje ličnog bankrota da spasi prezadužene građane?
Nakon što je utihnula pandemija korona virusa, građane je dočekala nova globalna kriza izazvana sukobom Rusije i Ukrajine koja je prouzrokovala ekonomsku nestabilnost uz... Može li proglašenje ličnog bankrota da spasi prezadužene građane?

Nakon što je utihnula pandemija korona virusa, građane je dočekala nova globalna kriza izazvana sukobom Rusije i Ukrajine koja je prouzrokovala ekonomsku nestabilnost uz talas poskupljenja i inflaciju.

Prema podacima Udruženja banaka Srbije, u našoj zemlji je više od 147.000 građana tokom marta kasnilo sa plaćanjem rata kredita i čini se da je broj onih koji nisu u stanju da izmiruju svoje mesečne obaveze, ne samo prema bankama već i prema državi, sve veći. Dok privatni izvršitelji zbog dugova kucaju na vrata sve više ljudi, Srbija još uvek nema Zakon o ličnom bankrotstvu, pa se postavlja pitanje da li bi njegovo donošenje pomoglo da se spasu prezaduženi građani.

“Zakon o ličnom bankrotstvu donekle spasava građane koji faktički dobijaju ‘tutora’. Tačnije, spašavaju se od izvršitelja na određeno vreme, ali njihove obaveze ostaju i one se izvršvaju naknadno iz prihoda koje imaju. Praktično, ostavlja im se vrlo malo sredstava na raspolaganju, a svim ostalim upravlja lice poput stečajnog upravnika u firmama. On popisuje svu imovinu i dužniku ostavlja ono što je neophodno za život, a sa ostalim raspolaže, prodaje i namiruje poverioce”, objašnjava za Biznis.rs profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović.

Naš sagovornik smatra da bi ovaj zakon trebalo da postoji, ali da se koristi kao najnužnija i poslednja mera.

“Donošenje zakona bi pomoglo građanima koji su prezaduženi jer je on u principu osmišljen kako bi se smanjio pritisak na ljude u takvim okolnostima. U suštini mnogo je bolje da građani pre nego što dođu u tu situaciju pokušaju sami da reše finansijske probleme”, ističe Musabegović.

Kako bi zakon funkcionisao u praksi?

Predsednik Udruženja za zaštitu bankarskih klijenata „Efektiva“ Dejan Gavrilović, koji je bio član radne grupe za donošenje pomenutog zakona, za naš portal objašnjava da i sadašnji Zakon o izvršenju i obezbeđenju donekle propisuje šta može da se uzme od dužnika, a koliko mora da mu se ostavi na raspolaganju. Ipak, on smatra da bi Zakon o ličnom bankrotstvu to detaljnije propisao i da bi dobro došao građanima koji dođu u takvu situaciju.

Foto. Freepik.com

“Zakon o ličnom bankrotstvu namenjen je građanima koji zapadnu u dugove iz kojih ne mogu da izađu. Zakon bi ih štitio od potpune propasti tako što bi sa jedne strane jasno definisao minimum koji je potreban za egzistenciju, a sa druge strane bi omogućio dužniku neki novi finansijski početak i omogućio mu da stane na noge, a da ga poverioci ne unište potpuno”, ističe Gavrilović.

Što se tiče samog postupka, on objašnjava da bi u okviru samog zakona postojala procedura proglašenja bankrota koja bi išla preko institucija, a koja bi okupila nezavisnu komisiju i poverioce kako bi se pronašao odgovarajući model i dogovor za rešavanje problema.

“Faktički, oni bi konstatovali loše finansijsko stanje i da li je neki građanin ‘zreo’ za bankrot. Ukoliko nadležna institucija proglasi bankrot, angažuje se lice poput stečajnog upravnika u firmama, neko ko bi dalje pratio ponašanje dužnika i pomogao mu da finansijski stane na noge. Onda bi se zatim dalje išlo sa reprogramom i eventualnim otpisom dela dugovanja dok se stanje ne popravi. U principu, građanima se ostavlja minimalno, a dug se svakako vraća. Postoji mogućnost da deo duga poverioci otpišu, dok se jedan deo reprogramira”, navodi naš sagovornik i dodaje da finese nisu precizirane, već da je to nešto što postoji u teoriji, ali je pitanje kako bi zaživelo u praksi.

“Kao i sve što je novo verovatno bi na početku bilo problema, ali postoje zakoni i u okruženju, Evropi, Americi, Kanadi i jednostavno bi trebalo prepisati najbolje odredbe i najprihvatljivije za naše podneblje i mentalitet i to primeniti”, kaže on.

Predsednik „Efektive“ ističe da je kao član radne grupe bio neko ko zastupa interese dužnika, a da su u istoj grupi bili NALED i banke. On je imao određene primedbe, druge strane takođe i zakon na kraju nije donet.

“Ono na čemu sam insistirao u okviru radne grupe je da se nađe način da se u zakon implementira mehanizam za utvrđivanje realnog duga dužnika, a ne recimo da se dogodi, kao što je bio slučaj sa kreditima u ‘švajcarcima’, da građanin uzme zajam od 50.000 evra, a da zbog kursnih razlika i oscilacija duguje 80.000. To ne može da bude realan dug”, napominje Gavrilović.

Kako zaključuje, dokle god postoje rupe u sistemu uz pomoć kojih izvršitelj može da uzme više nego što mu zakon dozvoljava, u kojima postupak protiv dužnika može da se vodi a da on to i ne zna, poveriocima ovakva situacija odgovara jer računaju da na taj način mogu da naplate sve brže i više od onoga što im pripada.

Teniska legenda osuđena zbog prikrivanja imovine prilikom proglašenja bankrota

Poslednji poznat primer proglašenja ličnog bankrota je slučaj teniske legende Borisa Bekera, koji je osuđen je na dve i po godine zatvora zbog utaje imovine i kredita u vrednosti od 2,5 miliona funti kako bi izbegao plaćanje dugova.

“U slučaju Borisa Bekera bankrot je proglašen u okviru zakona, kroz mehanizme koji postoje. Onda se ispostavilo da je on neku imovinu ipak prikrio i zbog toga je i osuđen. On je na neki način uspeo da izigra instituciju bankrota, verovatno kako bi prevario poverioce i prikazao svoju finansijsku sliku drugačijom nego što ona stvarno jeste”, objašnjava Gavrilović.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...