Građevinci u Nemačkoj traže pomoć od 23 milijarde evra

Pad stanogradnje u Nemačkoj mogao bi poremetiti oporavak privrede i produbiti političke podele, upozorila su udruženja građevinskih firmi, zatraživši od vlade 23 milijarde evra kako bi se rešila stambena kriza.

Ekonomski institut DIW očekuje nominalni pad obima stanogradnje u ovoj godini 5,4 odsto, što bi samo za državu značilo pad poreskih prihoda za gotovo pet milijardi evra, prenosi SEEbiz.

Sektor nekretnina godinama je bio oslonac nemačke ekonomije, sa otprilike petinom udela u bruto domaćem proizvodu (BDP) i desetinom udela u broju zaposlenih.

Niske kamatne stope usmerile su milijarde ulaganja u imovinu, koja je uživala status stabilnog i sigurnog investiranja.

Situacija se promenila kada je Evropska centralna banka (ECB) u julu 2022. počela podizati kamatne stope kako bi obuzdala inflaciju. Do septembra prošle godine, podigli su ih čak 4,5 procentnih poena.

Nagli rast troškova zaduživanja dokrajčio je period procvata u sektoru nekretnina. Brojne građevinske firme postale su insolventne, dogovoreni su poslovi zaustavljeni, a cene kvadrata padaju.

Nemački savet stručnjaka za nekretnine procenjuje da Nemačkoj trenutno nedostaje 600.000 stanova. Vlada je zacrtala 400.000 novih stanova godišnje, ali priznaje da zbog usporavanja gradnje neće ostvariti taj cilj.

Udruženja građevinskih firmi sada traže od države 23 milijarde evra godišnje kako bi se ublažila stambena kriza.

Novac bi se koristio za gradnju 100.000 socijalnih i 60.000 cenovno pristupačnih stanova, kako bi se zbrinuli radnici, izbeglo siromašenje građana i otvorila nova radna mesta u ključnom sektoru za privredu.

„Ako se odmah ne preduzmu konkretne mere, Nemačka će doživeti efekat bumeranga od stambene krize koja će pogoditi celu privredu“, navodi se u zajedničkom saopštenju udruženja, koja traže i „omekšivanje“ standarda gradnje, kako bi se smanjili troškovi i ubrzali radovi.