Organizovani kriminal sve više koristi kriptovalute i stabilne tokene za pranje novca

Organizovani kriminal sve intenzivnije koristi nedovoljno uređeno tržište kriptoimovine za pranje milijardi dolara nezakonito stečenog novca, upozorila je Radna grupa za finansijsku akciju (FATF) u najnovijem izveštaju o virtuelnoj imovini i finansijskom kriminalu, koji je prenela agencija Reuters.

Prema oceni ove međunarodne organizacije, kriminalne mreže koriste regulatorne praznine i neujednačenu primenu propisa među državama kako bi nesmetano prebacivale sredstva preko granica.

FATF navodi da je tokom protekle godine kriminal povezan sa kriptoimovinom postao znatno složeniji i međusobno povezaniji.

Posebno zabrinjava rast upotrebe stabilnih kriptovaluta (stablecoina), koje sve češće koriste organizovane kriminalne grupe, severnokorejski hakeri, finansijeri terorizma i mreže za zaobilaženje međunarodnih sankcija. Organizacija upozorava da su pojedine kriminalne grupe počele da razvijaju i sopstvene stabilne tokene, projektovane tako da budu otporni na zamrzavanje ili zaplenu od strane nadležnih organa.

U sedmom izveštaju o sprovođenju FATF standarda za virtuelnu imovinu i pružaoce usluga povezanih sa kriptoimovinom (VASP), ocenjuje se da je ostvaren napredak u regulisanju ovog sektora.

Čak 83 odsto analiziranih jurisdikcija usvojilo je propise kojima primenjuje takozvano „Pravilo putovanja“ (Travel Rule), koje zahteva razmenu podataka o pošiljaocu i primaocu prilikom transfera kriptoimovine, u odnosu na 73 odsto godinu ranije. Još 11 država nalazi se u procesu uvođenja ovih pravila.

Ipak, FATF upozorava da usvajanje zakona nije dovoljno ukoliko ih ne prate efikasan nadzor, licenciranje i sprovođenje propisa. Mnoge države i dalje imaju teškoće u identifikaciji pojedinaca i kompanija koje pružaju usluge trgovine i prenosa kriptoimovine, dok kriminalne organizacije koriste upravo te regulatorne slabosti za prebacivanje ogromnih iznosa nezakonito stečenog novca.

Poseban izazov predstavljaju offshore platforme za trgovinu kriptoimovinom, kao i ubrzani razvoj decentralizovanih finansija (DeFi), gde je nadzor znatno otežan. FATF ocenjuje da ove platforme postaju jedna od najvećih potencijalnih slabosti globalnog sistema za sprečavanje pranja novca, posebno kako banke i regulisane kripto-kompanije sve više ulaze u saradnju sa DeFi projektima.

U izveštaju se navodi više primera koji ilustruju razmere problema. Finansijski konglomerat sa sedištem u Kambodži navodno je između 2021. i 2025. godine oprao najmanje četiri milijarde dolara nezakonitih prihoda, koristeći istu infrastrukturu za prevare povezane sa organizovanim kriminalom i za pranje sredstava ukradenih u sajber napadima koje FATF dovodi u vezu sa Severnom Korejom.

U drugom slučaju, španska Guardia Civil je u junu 2025. razbila međunarodnu mrežu za investicione prevare u kriptovalutama, za koju se sumnja da je oprala oko 460 miliona evra prevarenih od više od 5.000 žrtava širom sveta.

FATF takođe upozorava da se veštačka inteligencija sve češće koristi za izvršenje finansijskih prevara povezanih sa kriptoimovinom. Kriminalci koriste deepfake tehnologiju, sintetičke identitete, automatizovane prevare, AI alate za hakovanje i lažno regrutovanje zaposlenih, čime dodatno otežavaju otkrivanje kriminalnih aktivnosti.

Novi predsednik FATF-a, Gajls Tomson (Giles Thomson), poručio je da kriminalne organizacije koriste globalnu prirodu virtuelne imovine za prevare, pranje novca, finansiranje terorizma i zaobilaženje sankcija, dok države kasne u sprovođenju međunarodnih standarda.

„Efikasna primena FATF standarda više ne može da čeka. Vlade i privatni sektor moraju zajedno da zatvore regulatorne praznine, unaprede međunarodnu saradnju i spreče kriminalce da koriste najslabije karike globalnog finansijskog sistema“, izjavio je Tomson.

FATF zaključuje da će u narednom periodu prioritet biti jačanje nadzora zasnovanog na proceni rizika, dosledna primena pravila o razmeni podataka pri transferima kriptoimovine, unapređenje međunarodne saradnje, kao i stroža kontrola stabilnih kriptovaluta, neregistrovanih digitalnih novčanika, offshore pružalaca usluga i decentralizovanih finansijskih platformi. Prema proceni organizacije, upravo ove oblasti predstavljaju najveće izazove u borbi protiv pranja novca i finansiranja kriminala u eri digitalne imovine.