Najnovije poslovne vesti Biznis.rs
Poslovanje otvorenih investicionih fondova u Srbiji

Rezultati fondova sve bolji, uprkos malom broju opcija za investiranje

IntervjuInvesticijeNovacU fokusu

9.2.2021 13:23 Autor: Marko Miladinović 0

Rezultati fondova sve bolji, uprkos malom broju opcija za investiranje Rezultati fondova sve bolji, uprkos malom broju opcija za investiranje
Prema podacima republičke Komisije za hartije od vrednosti, u ovom trenutku u Srbiji posluje 19 UCITS otvorenih investicionih fondova. UCITS je skraćenica za Undertakings... Rezultati fondova sve bolji, uprkos malom broju opcija za investiranje

Prema podacima republičke Komisije za hartije od vrednosti, u ovom trenutku u Srbiji posluje 19 UCITS otvorenih investicionih fondova. UCITS je skraćenica za Undertakings for the Collective Investment in Transferable Securities, odnosno društva za zajednička ulaganja u prenosive vrednosne papire. Dakle, u pitanju su fondovi sa javnom ponudom, prilagođeni EU direktivama, što znači da su dostupni za sve zainteresovane ulagače.

To je dvostruko veći broj nego što ih je poslovalo u našoj zemlji pre četrnaest godina, kada se tržište hartija od vrednosti tek otvaralo za ovakve vrste institucija. A opet, sudeći po aktivnostima na Beogradskoj berzi, ponuda kompanijskih papira gotovo da nikada nije bila slabija.

“Veći broj fondova ukazuje da su se neke aktivnosti povećale, međutim da li postoji porast aktivnosti koji suštinski menja položaj industrije investicionih fondova i tržišta kapitala? Nažalost, na to pitanje odgovor je negativan. Investicioni fondovi su nužna i važna karika koja mora imati material sa kojim će raditi i stvarati nove vrednosti na domaćem tržištu. U protivnom, prirodno je da će oni svoja sredstva plasirati na drugim, na primer, regionalnim tržištima i izvoziti kapital za koji se grčevito borimo da bude investiran u Srbiji”, upozorava Miroljub Ristić, direktor sektora poslovnih operacija Beogradske berze.

Naš sagovornik se pita da li, uz svu dobru volju, domaći investicioni fondovi imaju dovoljan izbor akcija u koje bi mogli da plasiraju svoja sredstva? Da li postoje kompanije u Srbiji koje bi imale kapacitet da prihvate investicije ovakve vrste akcionara i zašto ne postoje?

Foto: Pixabay.com

Prema njegovim rečima, vremenom ćemo doći u situaciju da će nam se obiti u glavu “luksuz” koji imamo, da ne koristimo sve mogućnosti da ubrzano razvijamo svoj ekonomski sistem i ne stvaramo alate koji omogućavaju da i naši građani učestvuju u stvaranju nove vrednosti i njenoj preraspodeli, kao što se to radi u razvijenim ekonomskim sistemima.

Oročeni depoziti kod banaka predstavljaju najunosniji “plen”

Struktura ulaganja zavisi od vrste investicionog fonda u koji investitor želi da uloži novac, pa se tako u okviru jednog društva za upravljanje investicionim fondovima formiraju nekoliko različitih otvorenih fondova za upravljanje različitom vrstom aktive. Ulaganje u investicione fondove je unosnije od obične štednje u banci, u smislu da nosi veće prinose, ali su zato i rizici veći.

U našoj zemlji posluje pet društava za upravljanje investicionim fondovima: Ilirika DZU, Intesa Invest, Kombank Invest, Raiffaisen Invest i WVP Fund Management. Najstarija su Ilirika i Raiffaisen Invest, osnovana 2007. godine, a najmlađa Intesa Invest, osnovana pre tri godine. Ovo društvo je trenutno i najaktivnije, obzirom da su fondovi pod njegovim okriljem činili više od 26 odsto vrednosti čitavog tržišta, odnosno 106 miliona evra, uz godišnji rast od 50 procenata.

Imovina pod upravljanjem njihovim otvorenim investicionim fondovima je početkom decembra 2020. godine prvi put prešla iznos od 400 miliona evra, što je rast od oko sedam procenata u odnosu na početak iste godine. Iako u svetskim okvirima to nisu veliki iznosi, obzirom na svedenu ponudu na domaćem tržištu i opšte pandemijske uslova poslovanja, taj rezultat se može smatrati uspehom.

Izvor: Pixabay.com

“Struktura ulaganja domaćih fondova je takva da oročeni depoziti kod banaka zauzimaju najznačajniji udeo, dok ostatak čine mahom državne obveznice i ponešto akcije. Ono što je upečatljivo jeste jednodimenzionalnost ulaganja koje je prevashodno i uslovljenja pomenutim nedostatkom domaćih alternativa”, objašnjava Miroljub Ristić za Biznis.rs.

Trendovi rekonsolidacije vlasništva u pojedinim kompanijama, sve manja likvidnost, odsustvo institucionaih investitora, kao i nedostatak novih atraktivnih tržišnih materijala, obeležile su i prethodnu godinu na Beogradskoj berzi, pa samim tim i aktivnost investicionih fondova.

“Niska likvidnost, u kombinaciji sa nedovoljno atraktivnim prinosnim potencijalom, sve vrste investicija usmerava ka najlikvidniim i najrazvijenijim tržištima. Svi akteri na tržištu pomno prate mogućnost da investiraju u akcije svetskih kompanija jer ne postoje adekvatni domaći izbori, prvenstveno iz razloga jer domaće kompanije na nalaze put do Berze, i do novih izvora sredstava”, zaključuje Ristić.    

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...