Regulativa na prvom mestu mora da vodi računa o koristi za građane

Fintech kompanije vide veštačku inteligenciju kao ogromnu poslovnu priliku koja bi mogla potpuno da redefiniše budućnost bankarstva i digitalnih finansija. Očekuje se ubrzan razvoj autonomnih finansijskih asistenata, AI sistema za upravljanje ličnim investicijama, automatizovanih platformi za međunarodna plaćanja i naprednih alata za procenu rizika u realnom vremenu.

Veštačka inteligencija mogla bi značajno da smanji troškove poslovanja i omogući pristup finansijskim uslugama milionima ljudi koji su do sada bili van tradicionalnog bankarskog sistema. Ipak, upravo brzina razvoja tehnologije postaje najveći problem za regulatore, koji ne uspevaju da dovoljno brzo prilagode postojeće zakone novim rizicima.

Pitanja odgovornosti za greške AI sistema, zaštitu privatnosti, vlasništva nad podacima i pravne odgovornosti u slučaju finansijske štete tek ulaze u fokus zakonodavaca. Zbog toga će naredne godine verovatno doneti oštriju regulaciju fintech sektora, ali i veliku trku između kompanija koje žele da prve ponude nove AI usluge i regulatora koji pokušavaju da spreče da tehnološka revolucija preraste u ozbiljan bezbednosni i finansijski problem za korisnike i čitav globalni finansijski sistem.

“Danas postoji tendencija prilikom kreiranja regulative da se odabere put najmanjeg otpora, ali smatram to lenjim načinom. Treba na prvom mestu uvek misliti o tome šta ta specifična regulativa treba da omogući ili onemogući i zašto, i graditi dalje na tome”, kaže u razgovoru za Biznis.rs Džozef Borg (Joseph Borg), direktor za fintech i finansijske usluge u WH Partners, malteškoj advokatsko-konsultantskoj kancelariji specijalizovanoj za pitanja digitalne ekonomije.

Ključno je, kaže naš sagovornik, biti transparentan, i u kreiranju novih zakona i pravila uvek imati na umu zaštitu građana i učestvovanje za dobrobit jednog, pre svega, slobodnog društva.

Naravno, poslednjih godina sve je relevantnije pitanje brzina kreiranja i implemetiranja inovativnih digitalnih rešenja. “Brzina” je pojam koji se sve češće upotrebljava, jer se promene dešavaju vrtoglavim tempom. Po nepisanom pravilu, najsporiji u prihvatanju novih tehnologija su državni aparati, pa ogromne međunarodne kompanije, velike banke… s druge strane, najfleksibilnije i najbrže su fintech kompanije, koje traže “svoje mesto pod suncem”.

“Regulativa i birokratija koče velike sisteme, i to je razumljivo – što si veći, više toga možeš da izgubiš”, komentariše Borg i dodaje da se to videlo i na primeru mnogih država. “Manje zemlje obično brže donose regulativu za digitalne tehnologije, dok se u većim često kao lobisti ponašaju domaći operateri, banke i dominantne kompanije.”

Naposletku, nova tehnologija se uvek probije, nekad brže, a nekad sporije.

Borg je boravio u Beogradu kako bi učestvovao na petoj godišnjoj Finticipate konferenciji. Pre angažovanja za WH Partners, Borg je i sam bio član nadzornog tela na Malti, a pored toga je i suosnivač BitMalta, neprofitne organizacije za promociju blockchaina.

“Lično, nisam veliki poklonik digitalnih valuta pod kontrolom centralnih banaka. Uopšte, ideja da državne institucije u svakom trenutku mogu da kontrolišu i ograničavaju koliko i na šta trošimo sopstveni novac je zapravo zastrašujuća i zadire u same korene privatnosti. Naravno da je, nasuprot tome, neophodan monitoring pranja novca i eventualnog finansiranja terorizma. Zadatak regulatora je da pronađu pravo rešenje, ali uvek na korist građana”, naglašava Borg.

Obrazovanje, pre svega

Govoreći o tehnološkim inovacijama koje će preoblikovati poimanje finansija u celom svetu narednih godina, pored pomenutog blockchaina i kriptovaluta, neizostavno je i pominjanje veštačke inteligencije (AI), koja na globalnom tržištu rada već otpušta na stotine hiljada ljudi.

“AI se već koristi praktično u svemu što radimo online, ali mislim da ćemo se za nekoliko godina – kada pogledamo unazad i prisetimo današnjih dana – nasmejati kada shvatimo koliko je sve u međuvremenu napredovalo”, poručuje Borg.

Pomenuta vrtoglava brzina usvajanja novih AI modela i alata primorava sve njihove korisnike da se “prilagode u letu” – regulatore, finansijske institucije, ali i prevarante.

“Definitivno raste upotreba AI tehnologija u maliciozne svrhe, dovoljno je samo pogledati koliko su napredni potpuno izmišljeni video klipovi. Treba, nažalost, imati na umu da je prevarnih radnji uvek bilo i biće ih. Sada su se one preselile u domen nove tehnologije, ali kad pogledate svuda u svetu i dalje postoje ‘klasične prevare’ lažnim mejlovima ili telefonskim pozivima”, navodi Džozef Borg.

Prema njegovim rečima, ne postoji savršen lek protiv takvog ponašanja. S tehničke strane potrebno je pratiti korak i stalno inovirati nova rešenja koja će prepoznavati maliciozna delovanja u digitalnom svetu, ali suštinski pravi otpor dolazi iz adekvatnog obrazovanja.

“Neophodna je konstantna edukacija i razvijanje kritičkog mišljenja, još od prvih dana, u osnovnim školama. Dovođenje u pitanje poteza pojedinaca, vlada i kompanija, posledično će dovesti do njihovog odgovornijeg ponašanja”, zaključuje naš sagovornik.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: AI je moćan savetnik, ali ne i zamena za ljude – Kompanije bi prvo trebalo da srede svoje podatke