Rizične, ali veoma isplative investicije fondova namenjenih startapima

Fondovi preduzetničkog kapitala, odnosno venture capital fondovi, uglavnom se bave visokorizičnim investicijama koje, sa druge strane, mogu da budu jako profitabilne.

Iako sa sobom nose visok rizik od neuspeha, potencijalni povrat je glavni pokretač ovakvih ulaganja. Venture capital (VC) se obično dodeljuje malim kompanijama sa izuzetnim potencijalom rasta ili kompanijama koje su brzo porasle i izgledaju spremne za nastavak širenja.

Iz sektora za finansijsko savetovanje kompanije Deloitte Srbija kažu da za nova preduzeća ili poduhvate koji imaju ograničenu operativnu istoriju (ispod dve godine), VC sve više postaje izvor za prikupljanje novca, posebno ako nema pristupa tržištima kapitala, bankarskim kreditima ili drugim instrumentima duga.

“Sa strane vlasnika kompanija potencijalno loša posledica je to što investitori obično dobijaju kapital u kompaniji i samim tim se pitaju o odlukama koje se donose. Opet, u drugim situacijama vlasnici i traže fondove sa specifičnim znanjima koji bi i vršenjem upravljačke funkcije doprineli daljem rastu”, objašnjavaju naši sagovornici.

Većina venture capital fondova prikuplja sredstva za investicije od finansijskih institucija (banaka, penzionih fondova, osiguravajućih kuća), velikih kompanija, bogatih porodica i zadužbina za fondove sa specifičnim investicionim fokusom (lokacija, tehnologija, faza razvoja poslovanja itd.).

Kada je reč o ovoj vrsti fondova, u Srbiji je njihovo postojanje regulisano Zakonom o alternativnim investicionim fondovima (AIF).

Zakon se primenjuje na društva za upravljanje alternativnim investicionim fondovima sa sedištem u Republici Srbiji, zemljama članicama Evropske unije ili ostalim zemljama koja investiraju na teritoriji Srbije.

“Društvo za upravljanje alternativnim investicionim fondovima je pravno lice sa sedištem u Republici Srbiji čija je redovna delatnost upravljanje jednim ili više alternativnih fondova na osnovu dozvole za rad izdate od strane Komisije za hartije od vrednosti. Udeli u ovakvom fondu zatvorenog tipa koji ima svojstvo pravnog lica, a koji je osnovan u formi akcionarskog društva, nude se u skladu sa Zakonom o alternativnim investicionim fondovima i Zakonom o tržištu kapitala”, objašnjavaju iz kompanije Deloitte Srbija.

Profesionalnim i poluprofesionalnim investitorima nude se udeli u svim vrstama alternativnih investicionih fondova, dok se malim investitorima nude samo udeli u fondovima koji ispunjavaju uslove propisane zakonom.

Takođe, propisani su i minimalni kapitalni zahtevi koje društva za upravljanje moraju ispuniti kako bi obavljali svoje poslove. U zavisnosti od vrste društva za upravljanje, minimalni novčani kapital velikih društava za upravljanje može iznositi 125.000 evra (ili 300.000 evra za zatvorene AIF sa internim upravljanjem), kapital malih društava za upravljanje minimalni iznos je 70.000 evra (ili 150.000 evra za zatvorene AIF sa internim upravljanjem).

Društvo za upravljanje ovim fondovima osniva se kao društvo sa ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo koje nije javno društvo u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala.

“Da bi društvo dobilo dozvolu za rad ne sme da ima kontrolu niti kvalifikovano učešće u investicionom društvu, finansijskoj instituciji, društvu za osiguranje i drugim finansijskim institucijama, osim ukoliko takva kontrola nije posledica realizacije investicije alternativnih investicionih fondova kojim upravlja to društvo”, zaključuju naši sagovornici iz sektora za finansijsko savetovanje kompanije Deloitte Srbija.