Situacija oko NIS-a se predstavlja dramatičnijom nego što jeste

„Ukoliko Srbija čvrsto stoji na poziciji da neće uvoditi sankcije Ruskoj Federaciji onda ne treba da brinemo za Naftnu industriju Srbije (NIS), u suprotnom možemo doći u tešku i nestabilnu situaciju sa velikim problemima u snabdevanju“, kaže za Biznis.rs advokat za privredno pravo Branko Pavlović, koji je pre 20 godina bio predsednik odbora za reorganizaciju poslovanja ove kompanije.

On dodaje da u slučaju da se jasno odredimo kao partner Ruskoj Federaciji onda nemamo nikakav problem da lepezu rešenja prebacimo na većinskog vlasnika Gazprom i sačekamo njegova rešenja za funkcionisanje u punom kapacitetu.

Pavlović je izričit u oceni da nema tu nekih stvarnih problema i teškoća, da ne govorimo o lepezi pravnih mogućnosti. Upitan koja su to rešenja, odgovara da ima više pravnih načina da se mogući problem reši.

Ako se efekti novog paketa sankcija Evropske unije protiv Rusije budu odnosili i na naftnu kompaniju NIS, treba razmotriti dva scenarija – da Srbija otkupi deo akcija i postane većinski vlasnik ili da ruski Gazprom izađe iz njenog vlasništva, rečeno je na online debati „Ekonomski izazovi za Srbiju: između rata, sankcija i inflacije“.

Krajnji rok do kada bi Evropski savet trebalo da rastumači svoju odluku je 15. maj.

Pavlović je protivnik da se u medijima detaljiše o snabdevenosti tržišta jer do javnosti dolaze netačne informacije.

„Nije istina da su naša nalazišta iscrpljena jer smo prošle godine proizveli oko milion tona sopstvene nafte, što pokriva 25 odsto količina namenjenih tržištu. U najgoroj mogućoj situaciji, to je dovoljno za funkcionisanje hitnih službi i gradskog prevoza“, objašnjava Pavlović.

Ako ne dođe do željenog razvoja situacije uvek nam ostaje da se uvoze derivati nafte, kao da nemamo rafineriju, što je slučaj sa mnogim drugim državama.

Naš sagovornik podseća da je i sama Rusija član Dunavske komisije i njoj je plovidba Dunavom slobodna. Deo Dunava koji prolazi kroz Srbiju ima najveću kategorizaciju za rečni saobraćaj, tako da je kod nas moguće da pristaju i dvostruko veća plovila nego što mi imamo.

Pavlović je mišljenja da se prilikom određivanja trenutne vrednosti NIS-a moraju uzeti mnogi parametri od kojih se često zaboravljaju rezerve domaće nafte i mogućnosti ekploatacije putem uljnih škriljaca koji su isplativi pri visokim cenama nafte.

Samo u nafti na godišnjem nivou, to je vrednost od preko 600 miliona dolara po sadašnjim cenama. Svakako, tu su i rafinerija i razvijena distributivna mreža. Po računici našeg sagovornika, kada se procenjuje vrednost naftnih kompanija, gleda se i njihova ukupna desetogodišnja eksploatacija nafte.

„Kada se u obzir uzme i pozicija na tržištu, vrednost NIS-a je između 3,5 i četvrta milijarde evra“, zaključuje Pavlović, dodajući da vrednost iskazana na Beogradskoj berzi ne pokazuje pravo stanje jer je tržište slabo razvijeno.