Svaki dinar poskupljenja veliki teret za potrošače

„Avgustovski talas poskupljenja – od bankarskih usluga, gasa za domaćinstva, osiguranja vozila i najavljenih povećanja cena struje i hleba, predstavlja šok jer je svaki dinar više koji potrošači moraju da plate veliki teret“, kaže za Biznis.rs predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović.

On naglašava da nije iznenađenje što poskupljuje široka lepeza proizvoda i usluga neophodnih za funkcionisanje svakog domaćinstva, jer finansijski gubitak neko mora da nadoknadi.

Papović očekuje da će se uskoro u svim bankama ujednačiti više cene usluga, koje su krenule da poskupljuju početkom avgusta. Njegov stav je da su banke gubitak zbog manje tražnje kredita odlučile da kompenzuju povećanjem cena osnovnih bankarskih usluga koje su namenjene svakom korisniku.

„Deluje da ovakav potez banaka jednostavno niko ne kontroliše, a jasno je da ovaj sektor pronalazi novi put do profita koji je smanjen nižim nivoom zaduživanja građana i kompanija“, ocenjuje Papović.

Umesto kritike na najavu povećanja cene struje, NOPS se odlučio da pokrene akciju kako bi dodatno informisao građane o mogućnostima za subvencionisano plaćanje.

„Svi očekuju od nas kao organizacije potrošača da kritikujemo najavljeno povećanje struje, ali moramo biti realni da imamo daleko najnižu cenu u Evropi. Treba posebno naglasiti da postoje ranjive grupe potrošača ili energetski zaštićeni kupci. Redovno savetujemo da ove grupe kroz propisanu proceduru opština i centara za socijalni rad ostvare svoje pravo“, kaže Papović.

On navodi da je bilo očekivanja, nakon produžetka gasnog aranžmana sa Rusijom, da je problem sa ovim energentom rešen, ali se ipak ispostavilo da nismo imuni na globalnu krizu.

Takođe, povećanje cene polise obaveznog auto osiguranja pogađa sve vlasnike četvorotočkaša, a u Srbiji je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku registrovano 2,2 miliona vozila.

„Osiguravajuće kuće su odlučile da idu na sigurno i povećaju obavezno osiguranje automobila neophodno za svako registrovano vozilo“, smatra Papović.

Za najavljeno povećanje cene hleba Sava naš sagovornik kaže da nema realnih razloga, jer smo mi zemlja koja proizvodi dovoljno žita i brašna. Izneo je i oštru zamerku na način funkcionisanja pekarske industrije.

„U Srbiji ima registrovanih 8.000 pekara. Pekari ulaze u sivu zonu jer se za proizvodnju po kontrolisanim cenama zna koliko brašna mogu da povuku. Iz tog razloga oni izbegavaju da uzmu brašno iz robnih rezervi, već u sivoj zoni nabavljaju količine za proizvodnju ostalih vrsta peciva po njima prihvatljivim cenama“, upozorava Papović.

Naš sagovornik ističe da bi usvojeni dokument Evropske unije o preporuci za uštedu energije bilo nemoguće sprovesti u Srbiji.

„Kod nas će se tek postaviti pitanje racionalne potrošnje, jer građani situaciju gledaju kroz svoj džep. Teško da one koji imaju dovoljno sredstava neko može da natera na štednju ličnim odricanjem. S druge strane, svi građani koji imaju finansijskih problema i do sada su zbog nedostatka sredstava obraćali pažnju na ličnu potrošnju. Plašim se da u tom slučaju ne bismo mogli da računamo na solidarnost“, zaključuje Papović.