Najnovije poslovne vesti Biznis.rs
Broj registrovanih nacionalnih zaštitnih znakova tri puta manji od međunarodnih

Domaća preduzeća zaštitila više od 32.000 žigova

AnalizaPoslovanjePreduzetnikU fokusu

10.8.2021 15:59 Autor: Ljiljana Begović 1

Domaća preduzeća zaštitila više od 32.000 žigova Domaća preduzeća zaštitila više od 32.000 žigova
Veliki broj proizvoda koje godinama koristimo prepoznajemo po žigovima koji su njihov zaštitni znak. Po definiciji žig je pravno zaštićen znak kojim fizičko ili... Domaća preduzeća zaštitila više od 32.000 žigova

Veliki broj proizvoda koje godinama koristimo prepoznajemo po žigovima koji su njihov zaštitni znak. Po definiciji žig je pravno zaštićen znak kojim fizičko ili pravno lice obeležava svoje robe i usluge u prometu, kako bi potrošači mogli da ih razlikuju od istovrsnih ili sličnih roba i usluga koje na tržištu nudi neko drugo fizičko ili pravno lice.

Broj nacionalnih žigova koji se nalaze u Registru Zavoda za intelektualnu svojinu je 32.718, dok je broj međunarodnih žigova registrovanih na teritoriji Republike Srbije 108.000.

Žigova ima raznih i razlikuju se po mnogo čemu. Na primer, mogu biti samo imena, grafizmi, reči, kombinacija grafizma i slova, ali i lična imena.

Iz Zavoda za intelektualnu svojinu za Biznis.rs kažu da se žigom može zaštititi trodimenzionalni znak koji predstavlja oblik nekog tela. Grafički prikaz trodimenzionalnog znaka mora da bude takav da se na osnovu njega može zaključiti o kakvom je obliku reč. Uz prijavu se mora priložiti izgled znaka u vidu grafičkog prikaza ili fotografije. U izgledu znaka moraju da budu jasno predstavljeni detalji iz kojih se vidi da se radi o trodimenzionalnom znaku.

Foto: Zavod za intelektualnu svojinu

Žig može da dobije svako pravno lice koje se bavi prometom roba ili prodajom usluga.

„Pravna zaštita znaka kojim se u prometu obeležavaju robe ili usluge nije zakonska obaveza, već je odluka o njegovoj pravnoj zaštiti prepuštena slobodnoj volji onoga koji znak koristi. Privredni subjekt koji koristi svoj znak u prometu neće trpeti nikakve pravne sankcije zbog toga što ga nije zaštitio žigom“, navode iz Zavoda za intelektualnu svojinu.

Pa ipak, pravna zaštita znaka žigom uvek je dobrodošla, jer nudi brojne koristi za njegovog vlasnika. Pored ostalih, i sledeće:

  • Isključivo pravo vlasnika da žigom obeležava svoje robe i usluge u prometu na teritoriji zemlje u kojoj je zaštita priznata.
  • Isključivo pravo vlasnika da svim drugim licima zabrani neovlašćeno korišćenje istog ili sličnog znaka za obeležavanje slične ili istovrsne robe i usluga u prometu na teritoriji zemlje u kojoj je zaštita priznata.
  • Lako dokazivanje pred sudom, ili nekim drugim državnim organom, vlasništva nad žigom (na osnovu rešenja o priznanju žiga, isprave o žigu, ili nekog drugog akta koji donosi Zavod za intelektualnu svojinu)
  • Žig je značajno oruđe za: ekskluzivnost vlasnika žiga, buduće investicije, finansijski dobitak od licenci, franšizinga i prenosa prava

Da biste podneli prijavu za dobijanje žiga nije neophodno da angažujete advokata, ako ste državljanin Srbije to možete uraditi i sami. Ono što je bitno razlikovati, kako kažu naši sagovornici, jeste razlika između individualnog, kolektivnog i žiga garancije.

Individualni žig je pravno zaštićen znak koji u prometu koristi nosilac, odnosno vlasnik žiga. Nosilac individualnog žiga je fizičko ili pravno lice, na čije ime je žig registrovan u Zavodu za intelektualnu svojinu.

Kolektivni žig je žig podnet od strane pravnog lica koje predstavlja određeni oblik udruživanja proizvođača/davaoca usluga, koji imaju pravo da koriste subjekti koji su članovi tog udruženja, pod uslovima propisanim zakonom.

Žig garancije koristi više privrednih društava pod nadzorom nosioca žiga, a u prometu služi kao garancija kvaliteta, materijala, načina proizvodnje robe ili pružanja usluga, ispravnosti ili drugih zajedničkih karakteristika robe ili usluga sertifikovanih privrednih subjekata u odnosu na robu/usluge lica koji nisu sertifikovana.

Coca Cola
Foto: Pexels.com

Ako ste neko ko tek ulazi u preduzetničke vode, možda želite da proverite da li neko drugo pravno lice već ima zaštićen žig koji je sličan vašem.

Provera se može izvršiti uvidom u registar žigova koji se vodi kod Zavoda za intelektualnu svojinu za nacionalno registrovane žigove ili u elektronski registar Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (MADRID MONITOR) za međunarodno registrovane žigove, za teritoriju republike Srbije. Takođe, to možete saznati ako Zavodu podnesete zahtev za „Rešerš žiga“.Pre nego što podnese prijavu žiga, svako zainteresovano lice može da zahteva od Zavoda da izvrši pretraživanje (rešerš) žiga, u cilju dobijanja podataka o tome – da li postoji ranije registrovani žig ili prijavljeni znak, koji je istovetan ili bitno sličan znaku koji stranka želi da zaštiti žigom“, navode iz Zavoda za intelektualnu svojinu.

Naši sagovornici kažu i da se često dešava da ljudi žele da zaštite brend, ali da za to ne postoji formalni postupak.

„Brendiranje je proces u kome se stvara celokupna vizuelna, emotivna, racionalna i kulturna „slika“ kompanije. On kupce asocira na tu kompaniju ili njen proizvod ili uslugu, odnosno na vrednosti koju ona promoviše putem svog brenda. Za nastanak brenda najčešće je neophodno da se žigom zaštiti znak kojim se u prometu obeležavaju konkretne robe i usluge te kompanije“, zaključuju iz Zavoda za intelektualnu svojinu.

  • Anna

    10.8.2021 #1 Author

    Svakako je korisno iskoeistiti pravo zaštite.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...