Koje su delatnosti bile najtraženije, a koji poslovi su se gasili u 2020, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall

Pandemija korona virusa jeste usporila otvaranje novih firmi u regionu, ali je pokazala i određena prestrojavanja u redovima preduzetnika u prethodnoj 2020. godini, ukazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall koje Biznis.rs eksluzivno predstavlja.

Prema podacima za Srbiju, Hrvatsku, Crnu Goru, Sloveniju i BiH, privrednici regiona najviše veruju da će, u narednom periodu, uspeti da rade sa profitom, ukoliko krenu da se bave građevinskim radovima. Ova delatnost se u svim državama u regionu nalazi među prvih pet po broju otvorenih firmi. Istine radi, deo građevinaca je odlučio i da zatvori svoje firme, ali to je, prema mišljenju stručnjaka, uobičajeno, jer deo firmi koje se bave ovom delatnošću su, u ranijim godinama, navukle balast nelikvidnosti koji se u 2020. godini samo okončao zatvaranjem kompanija.

Slovenački bum

Srbija, u kojoj je u prošloj godini osnovano čak 4.517 preduzeća koja se bave specijalizovanim građevinskim radovima, iskoristila je, kao i većina država u regionu, period pandemije za intenziviranje infrastrukturnih radova.

Prema podacima Ministarstva za infrastrukturu, u Srbiji je trenutno aktivno čak 16.000 više gradilišta nego u istom periodu prethodne godine. Pokazuje se i da je najveći investitor država, obzirom da su infrastrukturni radovi koji su trenutno aktivni vredni čak 30 milijardi dinara više nego u godini pre. U Srbiji je, za razliku od svih drugih država u regionu, zabeležen značajan broj osnovanih firmi i u oblasti kopnenog saobraćaja i cevovodnog transporta.

Prema poslednje dostupnim podacima Statističke kancelarije Republike Slovenije, vrednost izvedenih građevinskih radova u novembru 2020. godine bila je za 18,4 odsto veća nego u novembru 2019. godine. Za godinu dana, vrednost građevinskih radova izvedenih u niskogradnji u Sloveniji porasla je za čak 26,4 procenta, a na stambenim zgradama za 37 odsto.

U Hrvatskoj je na godišnjem nivou došlo do rasta obima građevinskih radova od svega 4,2 odsto, za šta građevinari najviše krive državu koja nije na vreme obustavila zabranu izvođenja građevinskih radova tokom turističke sezone, koju ova država, kao i većina turističkih destinacija nije, u 2020. godini, imala ni blizu pravom obimu.

Crna Gora se, kao i BiH takođe intenzivno gradi, te je i u ovim zemljama zabeležen veći broj osnovanih građevinskih firmi. U Crnoj Gori, koja ima oko 12.500 firmi, samo je u oblasti građevinarstva u 2020.godini osnovano 409 kompanija.

Kada je u pitanju trgovina na malo, Srbija je u prošloj godini zabeležila veći broj zatvorenih nego otvorenih maloprodajnih objekata. Korona je, očigledno, imala snažan uticaj na naglo propadanje malih trgovina, te je u 2020. godini prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, otvoreno 3.404 trgovine na malo, ali je u istom periodu zatvorena 3.631. Ovakav trend ne čudi ako se ima u vidu procena Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije da je promet hrane i pića putem interneta od aprila prošle godine povećan za 200 odsto, promet odeće online oko 100 odsto, dok je promet tehničkih uređaja putem interneta uvećan za oko polovinu.

Sličan trend beleži i Crna Gora. U prošloj godini je u ovoj državi osnovano 299 trgovina na malo, dok ih je ugašeno 347. U ostalim zemljama regiona, delatnost trgovine na malo nije bila posebno izdvojena, kako po broju osnovanih, tako ni po broju zatvorenih trgovina.

Danak padu turizma

Trendovi u osnivanju i gašenju kompanija u Hrvatskoj su, čini se, u direktnoj vezi sa problema koje je pandemija donela sektoru turizma u ovoj državi. Za poslednjih godinu dana je, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u Hrvatskoj ugašeno čak 1.219 firmi iz oblasti pripreme i usluživanja pića i još 858 restorana i ostalih objekata za pripremu i usluživanje hrane. Zatvorena je i 691 preduzetnička radnja koja se bavila taksi prevozom. Ne mali broj firmi koje će se baviti pripremom i usluživanjem pića je i otvoren – 746, ali je to gotovo upola, u odnosu na broj onih privrednika koji su se odlučili da izađu iz tog posla.

I Crna Gora, koja važi za turističku destinaciju zatvorila je u prethodnoj godini 305 firmi koje su se bavile pripremanjem i posluživanjem hrane i pića. Ipak, očigledno je da neki optimizam u vezi sa povratkom u novu-staru normalnost uticao je i da se 343 privredna subjekta sa ovom delatnošću u Crnoj Gori u prošloj godini otvore.

Srpski ugostitelji su prilično ogorčeni dešavanjima oko pandemije i merama koje država, u cilju sprečavanja širenja zaraze Covid 19, primenjuje. Ipak, u prošloj godini je, u ovoj delatnosti zabeleženo otvaranje 418 firmi više nego što ih je zatvoreno. Tačnije, otvoreno je 3.105, a zatvoreno 2.687. U BiH se beleži 358 novootvorenih firmi koje se bave pripremom i usluživanjem hrane i pića.

IT ne posustaje

Na listi delatnosti gde je broj novoosnovanih firmi značajan nalazi se, kako se i očekivalo računarsko programiranje, konsultantske i sa tim povezane usluge. Međutim, da i tu dolazi do određenih prestrojavanja govori činjenica da su, recimo, u Srbiji osnovane 2.193 firme sa ovom delatnošću, ali i da je zatvoreno 1.973. Poznavaoci prilika na ovom tržištu kažu da su ove promene posledica aktuelne situacije na relaciji država – frilenseri.

Međutim, i u Hrvatskoj gde je odnos države i preduzetnika u ovom sektoru rešen, došlo je do sličnih pomeranja. Tako je u Hrvatskoj u prošloj godini osnovano 967 firmi koje se bave računarskim programiranjem, a zatvoreno 622. Savetovanje u vezi sa poslovanjem su nova delatnost za 1.073 kompanije u Hrvatskoj, ali je i 646 onih koji su prošle godine izašli iz tog posla.

Slovenija je država gde je jedino u regionu zabeleženo bitnije dešavanje u poslovima u vezi sa obrazovanjem. Za godinu dana je u ovoj državi ugašena čak 1.401 firma koja je, kao osnovnu delatnost, imala obrazovanje. U istom periodu otvorena su 993 slična preduzeća.

Slovenci su najviše u prethodnoj, „korona“ godini, odustajali od bavljenja ugostiteljstvom. Takvih privrednih preduzetnika danas u ovoj zemlji ima 1.756 manje nego u vreme pre pandemije. Poslovi savetovanja i upravljanja procenjeni su, u Sloveniji, kao najzanimljiviji. Prošle godine su otvorene čak 1.902 ovakve firme, ali je sličnim poslom predstalo da se bavi 1.688 vlasnika kompanija.

Siva tržišta

Prof. Ljubodrag Savić, redorni profesor na predmetu „Ekonomika industrije“, na Ekonomskom fakultetu u Beogradu za Biznis.rs kaže da ga podaci o strukturi novih i ugašenih firmi ne iznenađuju.

„Skoro čitav region je u prethodnih 12 godina bio u tranziciji. U tom periodu, akumulirano je dosta novog kapitala. Građevinarstvo se pokazuje kao delatnost u kojoj se može dobro zaraditi, ali, nažalost, u određenom broju slučajeva i mešetariti. Postoje tu troškovi koji se svakako moraju platiti, ali se često čuje da, recimo, radnici na građevinama rade na crno. Često se dešava da u građevinarstvu ima firmi koji su tamni vilajet“, napominje prof. Savić i dodaje:

„Primetno je, osim rasta građevinskih radova i veliki rast cena nekretnina. To nekako ne ide sa krizom u kojoj smo se, zbog pandemije, našli. Zato i verujem da u ovoj delatnosti, osim većeg dela firmi koje rade potpuno legalno, ima i dosta onih koje pokušavaju da, u mnogim segmentima, zaobiđu zakone i obaveze prema državi“, objašnjava prof. Savić.

On dodaje da je svakako bum koji se desio sa e trgovinom tokom prošle godine u ovom regionu uticao na brojna zatvaranja i probleme u poslovanju maloprodajnih objekata.

„Ljudi nisu bili u prilici da izlaze iz kuće dugo vremena. Kasnije su, uglavnom, izbegavali odlaske u prodavnice, kad god je to moguće. To je uvećalo e-trgovinu, ali je sigurno i zatvorilo određen broj bakalnica i drugih malih radnji. Nažalost, prelazak na elektronsku kupovinu u mnogim slučajevima nije potpuno legalan, a potrošač nije do kraja zaštićen. Tu predstoji još dosta posla za institucije koje bi morale da pripreme što kvalitetniji okvir za funkcionisanje internet prodavnica“, objašnja prof. Savić.

On dodaje da je u profesijama kakve su maloprodaja, ugostiteljstvo i slično primetno da ljudi misle da je dobar primer lako dosegnuti.

„Vide da neko radi dobro i ulože sredstva u istu delatnost. Vrlo brzo se u svakom poslu koji se radi legalno vidi da čovek mora biti potpuno posvećen da bi uspeo. A, kod nas je, ipak, najviše onih koji bi da im se uložen novac brzo vrati i da u kratkom roku dođu do profita“, zaključuje prof. Ljubodrag Savić.