Da li je dugoročno rešenje za frilensere uvođenje sintetičkog globalnog poreza na dohodak?

Predstavnici nadležnih ministarstava dali su nov predlog za oporezivanje frilensera za narednu godinu po kome bi radnici na internetu sami birali, na kvartalnom nivou, da li će porez plaćati po modelu A ili modelu B.

Ovaj predlog izazvao je nove polemike, ali i nezadovoljstvo određenog broja frilensera u Srbiji koji smatraju da se na ovaj način po plaćanju dažbina izjednačavaju sa zaposlenima, dok i dalje neće imati pravo na bolovanje, odmor i slično.

Predstavnici Centra za istraživanje javnih politika, koji se godinama bavi istraživanjem položaja i rada frilensera u Srbiji i regionu, smatraju da je za stvarno rešavanje statusa frilensera potrebno početi ispočetka, odnosno definisati šta su nove forme rada, a tek onda tragati za odgovarajućim rešenjima u oblast radnih i socijalnih prava.

“Ovo tim pre što frilenseri koji rade preko digitalnih platformi nisu jedini radnici čiji je rad posredovan novim tehnologijama, a čiji status nije regulisan”, ističu iz Centra u razgovoru za Biznis.rs.

Naši sagovornici smatraju da se najbitniji deo predloga odnosi na izmenu režima oporezivanja prihoda od autorskih prava, kao i doprinosa koji se plaćaju na tu vrstu prihoda, i da u tom smislu predloženo rešenje odgovara frilenserima.

“Ipak, u pitanju su parcijalna rešenja koja će zatvoriti neka trenutno otvorena pitanja, ali će istovremeno otvoriti nova. Dugoročno, problem frilensera će se rešiti tek uvođenjem sintetičkog globalnog poreza na dohodak. Ovaj poreski oblik je pogodan da se prilagodi ličnim prilikama poreskog obveznika, čime u dobroj meri ispunjava uslov pravičnosti. Prelazak na model globalnog poreza na dohodak ostavio bi pozitivne efekte i na polje doprinosa. Jednostavno, u tom slučaju bi svi obveznici plaćali porez na ukupan ostvareni dohodak, zbog čega ni ovde ne bi bilo potrebe da se pravi razlika između pojedinih kategorija prihoda koje obveznici ostvaruju”, objašnjavaju iz Centra.

Prednost sintetičkog poreza je u tome što omogućava da se prihodi koje pojedinac zaradi oporezuju podjednako, bez obzira na koji način se stiču. Naime, osnovni problem sadašnjeg oporezivanja pojedinca je što se zarade iz radnog odnosa ili ugovora o autorskom delu, kao i prihod od nekretnina uz ostale prihode oporezuje različitim stopama, što nije u skladu sa pravilima neutralne poreske politike. Na taj način država posredno utiče na način na koji pojedinac stiče prihod da bi izbegao plaćanje više poreske stope.

“Bilo bi dobro ova rešenja uvesti kao novi član Zakona o porezu na dohodak građana, u deo koji uređuje porez na ostale prihode. Ipak, pravna logika nalaže da se prethodno definiše ko su frilenseri što je važno i za sprovođenje ovog rešenja i za razmišljanje o novim”, zaključuju iz Centra za istraživanje javnih politika.

Iz Poreske uprave za Biznis.rs kažu da su modeli A i B i dalje predlozi u okviru radne grupe koja bi trebalo da donese konačno rešenje za oporezivanje frilensera i da će se o novim modelima i dalje razgovarati, odnosno da to nisu trenutno konačna rešenja.

Prema predloženim modelima, ako je mesečna zarada frilensera 800 evra kroz model A ukupni troškovi bi bili 19.351 dinar, dok bi po modelu B za istu mesečnu zaradu plaćali ukupno 34.320 dinara troškova za porez, PIO i zdravstveno osiguranje.