Rok za podnošenje zahteva za paušalno oporezivanje ističe 31. oktobra

Poreska uprava je u svom kalendaru za ovaj mesec posebno označila 31. oktobar, kao poslednji rok za opredeljivanje preduzetnika za paušalno oporezivanje.

Poreska savetnica Svetlana Sarafijanović ističe da svi preduzetnici koji porez na dohodak građana od samostalne delatnosti plaćaju na ostvarenu dobit, a žele i ispunjavaju uslove da u 2023. godini budu paušalno oporezovani, moraju podneti zahtev do kraja oktobra.

„Ako procenjujete da u 2023. godini nećete ostvariti prihod od prodaje vaših proizvoda ili usluga veći od šest miliona dinara i ne želite da vodite poslovne knjige, potrebno je da do 31. oktobra podnesete poresku prijavu za ulazak u paušalno oporezivanje. Prijava se podnosi isključivo elektronskim putem preko portala ePorezi“, objašnjava Sarafijanović u razgovoru za Biznis.rs.

Kada je reč o novoosnovanim preduzetnicima, oni se prilikom registrovanja kod Agencije za privredne registre (APR) opredeljuju da li žele da budu paušalno oporezovani ili će voditi poslovne knjige. Postojećim paušalcima se taj status automatski produžava, što znači da se zahtev ne podnosi svake godine iznova.

Na pitanje da li preduzetnik koji vodi knjige može u toku godine da pređe u sistem paušalnog oporezivanja, naša sagovornica kaže da je to moguće, ali samo pod određenim uslovima.

„U toku godine je prelazak iz knjigaša u paušalca moguć u slučajevima kada preduzetnik izlazi iz sistema PDV-a. Jedino tada je moguće podneti zahtev mimo opšteg roka koji je 31. oktobra. Zahtev se podnosi u roku od 15 dana od prijema akta poreskog organa kojim se potvrđuje brisanje iz evidencije PDV-a“, navodi poreska savetnica.

Prelazak iz paušalca u knjigaša u toku godine dešava se po sili zakona ako se preduzetnik evidentira kao obveznik PDV-a. Nezavisno od toga da li se evidentira dobrovoljno ili po sili zakona, zbog ostvarenog prometa većeg od osam miliona dinara u prethodnih 12 meseci, ulaskom u sistem PDV-a gubi se pravo na paušalno oporezivanje.

Delatnosti koje mogu biti paušalno oporezovane propisane su zakonom, kao i one koje ne mogu, a to su – reklamiranje i istraživanje tržišta, trgovina na veliko i malo, hoteli i restorani, finansijsko posredovanje i aktivnosti u vezi sa nekretninama.

„Isplati se biti paušalac sve dok su vaši mesečni prihodi, umanjeni za troškove, ličnu zaradu i projektovane troškove knjigovođe, veći od osnovice koju bi primenio poreski organ u obračunu poreza i doprinosa. Osnovica može da se proveri na kalkulatoru paušala dostupnom na sajtu Poreske uprave“, kaže Svetlana Sarafijanović iz agencije Sigma Solution.

Takođe treba obratiti pažnju na to da bi od početka 2023. godine trebalo da prestane da važi uredba koja propisuje da poreska obaveza ne može da se poveća više od deset odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Podsetimo, Uredba o paušalnom oporezivanju doneta je 2020. godine kako bi se promenio obračun paušalnog opterećenja. Njome je promenjen način utvrđivanja visine poreza i doprinosa paušalaca, što je kao posledicu imalo višestruko uvećanje opterećenja za određene šifre delatnosti. Kako bi se zaštitili paušalci, uz uredbu je propisana i norma koja ograničava godišnje uvećanje na deset odsto. Godišnje opterećenje se uvećava na taj način sve dok ne dostigne nivo koji je u skladu sa novim načinom obračuna.

Inicijativa za produženje važenja uredbe

Zbog krize, ali i opasnosti da zbog povećanih troškova veliki broj preduzetnika paušalaca pređe u sivu zonu poslovanja, NALED i Digitalna zajednica su pokrenuli inicijativu sa ciljem produženja zaštite za paušalce i za niži porez za radnike koji posluju preko interneta i odluče se za paušalni model poslovanja.

Prvi zahtev inicijative odnosi se na produženje odredbe koja se tiče ograničenja povećanja paušalnog opterećenja za maksimalno 10 odsto na godišnjem nivou, i obuhvata sve paušalce. Dodatno, inicijativa ima za cilj promenu načina obračuna paušalnog opterećenja za dve dominantne delatnosti među licima koja posluju preko interneta. Konkretno, misli se na šifre delatnosti 8559 (Predavanje stranih jezika preko platformi) i 8211 (Virtuelni asistenti i unos podataka).