Paušalci moraju sami da paze na probijanje limita od šest miliona dinara

Rezultati nedavno objavljenog istraživanja, koje je sprovelo Udruženje radnika na internetu, pokazuju da većina domaćih frilensera, čak 83 odsto, nije regulisalo svoje poslovanje u nekoj od zakonski postojećih kategorija preduzetnika. Oko 15 procenata „online radnika“ registrovano je kao preduzetnici.

Ukoliko nastave da rade kao fizička lica, to će im doneti poresko opterećenje koje se kreće od 32 do čak 45 odsto ukupnih prihoda koje ostvaruju. U slučaju registrovanja pravnog lica i primanja uplata na ovaj način, mogao bi znatno da se smanji porez koji plaćaju u odnosu na ostvaren prihod.

Međutim, za većinu onih koji ostvaruju mesečne prihode do 300-400 evra, organizovanje kroz pravno lice je potpuno neisplativo jer neke fiksne mesečne obaveze iznose minimum 150 evra, što opet u procentima znači oko polovine njihove zarade.

Za one koji imaju veće prihode na raspolaganju su dva najčešća oblika organizovanja pravnog lica: preduzetnik i d.o.o. Preduzetnik je fizičko lice koje se registruje kod Agencije za privredne registre radi obavljanja delatnosti. Neke od prednosti preduzetnika (iz ugla frilensera) su jednostavna registracija, lakše i brzo gašenje preduzetnika, mogućnost privremenog prekida delatnosti u mesecima kada fizičko lice ne radi (ne obavlja delatnost) pa tada nema ni obavezu plaćanja poreza i doprinosa.

Takođe, preduzetnik na raspolaganju ima i nekoliko oblika oporezivanja. Može izabrati paušalno oporezivanje, koje podrazumeva da se porezi i doprinosi plaćaju na unapred određenu osnovicu prema Rešenju poreske uprave ili preduzetnik knjigaš.

Dvostruki limit

Poresko opterećenje zavisi od šifre delatnosti i visine prihoda koje preduzetnik ostvaruje. Preduzetnik zaista jeste povoljan oblik organizovanja za frilensere, posebno za one koji nemaju stalne klijente i stabilne mesečne prihode.

Ako se odluče na paušalno oporezivanje, limit u kalendarskoj godini je šest miliona dinara. Paušalac koji probije ovaj limit počinje da vodi knjige.

„Ne postoji automatski prelazak u knjigaše, već paušalac mora da dobije Rešenje od strane poreske uprave kojim mu se nalaže da pređe u dvojno knjigovodstvo. Međutim, prema zakonu o porezu na dohodak građana, paušalac koji pređe limit od šest miliona može početi sa vođenjem knjiga ili na sredini godine ili na početku naredne godine“, objašnjava za Biznis.rs, poreski savetnik iz PSK Accounting agency, Gordana Aritonović.

To znači da ako gledamo samo limit od šest miliona, paušalac prelaskom limita može otpočeti sa vođenjem knjiga dva puta godišnje.

„Na primer, ukoliko je paušalac prešao limit od šest miliona dinara do 30. juna 2021. godine, Poreska uprava će Rešenjem naložiti vođenje knjiga počev od 1. jula. Ukoliko je paušalac prešao limit od šest miliona dinara nakon 30. juna, na primer sa nekom fakturom koju je izdao 1. avgusta 2021. godine, Poreska uprava može naložiti vođenje knjiga tek od 1. januara 2022. godine“, kaže Aritonović.

Naša sagovornica naglašava da paušalci koji pređu limit nikako ne treba da čekaju da Poreska uprava to uvidi, već sami o tome moraju da vode računa i uredno obaveste Poresku upravu o prelasku limita.

Onog trenutka kada pređu u dvojno knjigovodstvo, paušalci treba da podnesu dve poreske prijave:

• PPDG1R za utvrđivanje konačne obaveze za tekući poreski period, na osnovu čega prestaju da plaćaju porez i doprinose na paušalno utvrđen prihod

• PPDG1S za utvrđivanje akontacione obaveze za porez na prihod od samostalne delatnosti, na osnovu koje plaćaju porez samooporezivanjem

Limit za ulazak u PDV važan za sve paušalce

Postoji još jedan limit o kome paušalci moraju da vode računa, a to je limit za ulazak u PDV. Limit za ulazak u PDV je promet u zemlji ostvaren u prethodnih 365 dana veći od osam miliona dinara. Onog trenutka kada paušalac probije gornju granicu, posmatrano od današnjeg dana pa prethodnih 365 dana, on mora odmah da pređe u dvojno knjigovodstvo i da uđe u sistem PDV-a.

Paušalni preduzetnik je tada u obavezi da plati PDV na one fakture sa kojima je prešao limit od osam miliona dinara.

„To znači da ovde ne postoji neki određeni vremenski period kada se otpočinje sa vođenjem knjiga prema Zakonu, već čim se pređe limit od osam miliona. Naravno i ovde paušalac treba da se javi svom poreskom inspektoru kako bi dobio Rešenje za vođenje knjiga, i da podnese poreske prijave“, obrazlaže poreska savetnica.

Naša sagovornica objašnjava da je interesantno to da je paušalac koji ostvaruje prihod u inostranstvu, odnosno kod koga je mesto prometa dobara i usluga sa aspekta Zakona o PDV-u inostranstvo, nema limit za ulazak u PDV, pa samim tim ne mora da vodi računa o tome kada prelazi u knjigaše po osnovu prelaska limita od osam miliona dinara.

„Može se desiti realna situacija da, na primer, paušalac koji ostvaruje prihod od usluga samo na inostranom tržištu, probije limit za paušalno oporezivanje u visini od šest miliona dinara u drugoj polovini godine, npr. u avgustu i da do kraja godine prihoduje 10 miliona dinara. U tom slučaju on ostaje paušalac sve do početka naredne godine, jer nije probio limit od osam miliona za ulazak u PDV. Ali po osnovu probijanja limita za paušalno oporezivanje, počinje sa vođenjem knjiga tek na početku naredne godine“, navodi Gordana Aritonović.