Kada poslodavci plaćaju doprinose za radnike na obuci?

Odluka Ministarstva finansija o obaveznim doprinosima za socijalno osiguranje u slučajevima kada je ugovorena novčana naknada za obavljanje poslova u okviru obuke i prakse donela je nova pojašnjenja u ovom domenu.

Ovo mišljenje utvrđuje obaveze poslodavaca i zaposlenih u okviru različitih oblika angažovanja koji nisu zasnovani na radnom odnosu.

Prema Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, lica na stručnom osposobljavanju i usavršavanju su fizička lica koja obavljaju rad po osnovu ugovora o stručnom osposobljavanju, ali bez zasnivanja radnog odnosa. Ova lica obavljaju poslove u cilju sticanja praktičnog znanja i iskustva, što je često preduslov za samostalno obavljanje određenih profesija.

S druge strane, postoje i lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu. Ona rade po osnovu ugovora o delu, autorskog ugovora, ugovora o dopunskom radu ili drugog oblika angažovanja i za svoj rad dobijaju naknadu, koja podleže obaveznim doprinosima.

Šta se sve plaća?

Za lica na stručnom osposobljavanju i usavršavanju, poslodavac je dužan da uplaćuje doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, ali samo u slučaju invaliditeta i telesnog oštećenja nastalog kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti. Pored toga, plaća se i doprinos za zdravstveno osiguranje, ali isključivo za slučaj povrede na radu ili profesionalne bolesti.

Ukoliko lice radi po osnovu ugovora koji podrazumeva ugovorenu naknadu, u taj iznos su već uračunati porezi i doprinosi, a osnovica za obračun je oporezivi prihod koji se određuje u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana.

Ovi doprinosi se obračunavaju na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa, ali ako je ugovorena naknada veća, onda se doprinosi plaćaju na taj veći iznos.

Kako se obračunava porez?

Prema Zakonu o porezu na dohodak građana, porez se plaća na osnovu bruto prihoda umanjenog za normalne troškove u visini od 20 odsto. Ovaj porez spada u kategoriju „drugih prihoda“, što znači da je obavezan za sva fizička lica koja ostvaruju prihod, ali nije već oporezovan po drugom osnovu.

Prema Zakonu o radu, postoje dve vrste ugovora koje poslodavci mogu sklopiti sa licima koja se usavršavaju:

1. Ugovor o stručnom osposobljavanju – Ovaj ugovor se zaključuje u slučajevima kada je obavljanje pripravničkog staža ili polaganje stručnog ispita neophodan uslov za samostalan rad u struci. Ovo je čest slučaj u oblastima kao što su pravo, medicina, inženjering i druge profesije koje zahtevaju određenu licencu ili sertifikat.

2. Ugovor o stručnom usavršavanju – Ova vrsta ugovora se može zaključiti samo ako je posebnim propisom utvrđen program stručnog usavršavanja. To znači da ovakav ugovor ne može biti proizvoljno sklopljen, već mora biti u skladu sa zvaničnim programima usavršavanja u određenim oblastima.

Iako rad po ovim ugovorima ne predstavlja formalno zaposlenje, poslodavac može obezbediti novčanu naknadu i određena prava zaposlenom, ali ta naknada se ne smatra zaradom u klasičnom smislu, kako je definisano Zakonom o radu.

Dakle, iako lice na stručnom usavršavanju ne dobija klasičnu platu, ono može primati novčanu naknadu, ali i druge pogodnosti u skladu sa ugovorom ili opštim aktima poslodavca.

Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, osobe koje rade po ugovoru o stručnom osposobljavanju i usavršavanju uz naknadu imaju status osiguranika. Ovo znači da oni podležu sistemu socijalnog osiguranja kao i osobe angažovane po osnovu ugovora o delu, autorskih ugovora i drugih vrsta ugovora kod kojih se dobija naknada za rad.

Kada ugovor o stručnom usavršavanju nije pokriven posebnim propisom, angažovano lice mora da plaća doprinose kao i bilo koji drugi radnik koji prima ugovorenu naknadu. U tom slučaju, doprinosi iznose 24 odsto za penzijsko i invalidsko osiguranje i 10,3 odsto za zdravstveno osiguranje

Nedavno pokrenut program „Obuka, stručna i radna praksa i izgradnja profesionalnih veština mladih Roma“ izazvao je određene pravne nedoumice. Pitanje je da li ovaj program spada u okvir stručnog usavršavanja u skladu sa članom 201. Zakona o radu.

“Ako se program ne kvalifikuje kao stručno usavršavanje, onda se novčana naknada koju polaznici dobijaju tretira kao ugovorena naknada, što znači da su oni u obavezi da plaćaju poreze i doprinose”, zaključuje se u mišljenju Ministarstva finansija.