U kojim situacijama radnik ima pravo na novčanu naknadu?

Veliki broj zaposlenih veruje da zaradu prima isključivo za dane provedene na poslu. Međutim, propisi predviđaju čitav niz situacija u kojima radnik, iako ne radi, zadržava pravo na naknadu zarade. Reč je o periodima odsustva koji su zakonom priznati i za koje poslodavac, po pravilu, mora da obezbedi odgovarajuću novčanu naknadu iz sopstvenih sredstava.

Pravo na naknadu zarade ostvaruje zaposleni koji je u radnom odnosu i koji sa posla odsustvuje iz razloga predviđenih Zakonom o radu. U tim slučajevima odsustvo se ne tretira kao neplaćeni prekid rada, već kao period za koji radnik zadržava određena primanja. Među najčešćim situacijama u kojima zaposleni ostvaruju ovo pravo nalaze se državni i verski praznici, godišnji odmori, plaćena odsustva, vojne vežbe, bolovanja, kao i prekidi rada do kojih dolazi bez krivice zaposlenog.

Naknada se isplaćuje i kada je rad obustavljen odlukom nadležnih organa zbog neispunjavanja uslova bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.

Osnovno pravilo je da se visina naknade zarade određuje prema prosečnoj zaradi koju je zaposleni ostvario u prethodnih 12 meseci.

Advokat Branislav Vještica kaže da se na osnovu državnih praznika najčešće stvaraju osnove za ostvarivanje naknade zarade.

„Zakon o radu propisuje da zaposleni koji odsustvuje sa posla na dan praznika koji je zakonom određen kao neradni dan ima pravo na plaćeno odsustvo. To praktično znači da neradni praznični dani ne utiču na visinu zarade zaposlenog jer se tretiraju kao plaćeni dani odsustva“, objašnjava advokat.

Pored praznika zaposleni ima pravo da koristi godišnji odmor tokom kalendarske godine, a to pravo stiče već nakon mesec dana neprekidnog rada kod poslodavca. Tokom korišćenja odmora zaposleni ne ostaje bez primanja, već mu pripada naknada zarade koja se obračunava u skladu sa zakonskim pravilima.

„Minimalno trajanje godišnjeg odmora iznosi 20 radnih dana, ali poslodavci mogu odobriti i duže odsustvo ukoliko je to predviđeno kolektivnim ugovorom, ugovorom o radu ili drugim internim aktima. Dužina odmora zavisi i od radnog staža, složenosti poslova, uslova rada i drugih kriterijuma koje kompanija primenjuje“, navodi Vještica.

Posebna pravila važe za zaposlene koji su tokom godine zasnovali radni odnos ili kojima radni odnos prestaje pre isteka kalendarske godine. Oni imaju pravo na srazmerni deo godišnjeg odmora, odnosno na dvanaestinu godišnjeg odmora za svaki mesec rada. Bez obzira na to da li koriste puni ili srazmerni odmor, za vreme odsustva ostvaruju pravo na naknadu zarade.

Naknada zarade pripada zaposlenima i tokom plaćenog odsustva. Ovo pravo omogućava radnicima da u određenim situacijama budu odsutni sa posla, a da pritom ne izgube deo svojih prihoda.

Advokat ističe da je poslodavac dužan da odobri plaćeno odsustvo u nekoliko zakonom definisanih slučajeva. Među njima su sklapanje braka, porođaj supruge i teža bolest člana uže porodice. Za ove okolnosti zaposleni može koristiti do pet radnih dana odsustva tokom kalendarske godine za svaki pojedinačni slučaj.

Lista razloga za plaćeno odsustvo tu se ne završava. Zaposleni imaju pravo na odsustvo i kada dobrovoljno daju krv, pri čemu im pripadaju dva uzastopna dana – dan davanja krvi i naredni dan. Plaćeno odsustvo odobrava se i u slučaju smrti člana uže porodice.

Međutim, prema rečima našeg sagovornika, mnogi poslodavci poslednjih godina dodatno proširuju krug situacija u kojima zaposleni mogu koristiti plaćeno odsustvo.

„Tako se kroz kolektivne ugovore ili interne pravilnike često predviđaju slobodni dani za stručno usavršavanje, preseljenje, saniranje posledica elementarnih nepogoda ili drugih vanrednih okolnosti koje značajno utiču na život zaposlenog. Pravo na naknadu zarade postoji i kada zaposleni mora da se odazove pozivu državnog organa ili vojnoj vežbi. U takvim situacijama radnik ima zakonsko pravo da odsustvuje sa posla, a poslodavac je obavezan da mu za to vreme isplati naknadu zarade“, kaže advokat.

Iako trošak u početku snosi poslodavac, zakon predviđa mogućnost refundacije isplaćenih sredstava. Na taj način se nastoji da se zaštite interesi i zaposlenih i poslodavaca, jer radnik ne ostaje bez prihoda, a kompanija može da povrati sredstva koja je isplatila po ovom osnovu.

Prema propisima, kada je reč o odsustvu zbog vojne službe, treba razlikovati odsustvo zbog vojne vežbe od odlaska na služenje ili dosluženje vojnog roka. Dok zaposleni za vreme vojne vežbe ostvaruje pravo na naknadu zarade, u slučaju služenja vojnog roka radni odnos miruje. Tokom tog perioda zaposleni se nalazi na neplaćenom odsustvu i ne ostvaruje pravo na naknadu zarade od poslodavca.

Među najvažnijim pravima zaposlenih svakako je i pravo na naknadu tokom bolovanja. Kada je radnik privremeno sprečen za rad zbog zdravstvenih razloga, zakon mu garantuje određeni nivo primanja kako bi mogao da prebrodi period odsustva bez ozbiljnijih finansijskih posledica.

Bolovanje može biti otvoreno zbog bolesti ili povrede van rada, ali i zbog profesionalne bolesti ili povrede na radu. Naknada zarade isplaćuje se i tokom trudničkog bolovanja kada postoje zdravstvene komplikacije povezane sa održavanjem trudnoće.

Pravo na naknadu postoji i kada je zaposleni u izolaciji zbog zarazne bolesti ili zbog pojave zarazne bolesti u njegovom okruženju. Takođe, zaposleni može odsustvovati sa posla radi nege bolesnog ili povređenog člana uže porodice, pri čemu zadržava pravo na odgovarajuću naknadu.

Propisi prepoznaju i posebne situacije, poput dobrovoljnog davanja organa, ćelija ili tkiva, kao i slučajeve kada je zaposleni određen za pratioca osiguranog lica koje je upućeno na lečenje ili lekarski pregled u drugo mesto.

„Visina naknade tokom bolovanja zavisi od razloga odsustva. Kada je zaposleni sprečen za rad zbog bolesti ili povrede van rada, naknada ne može biti manja od 65 odsto prosečne zarade ostvarene u prethodnih 12 meseci. Ukoliko je reč o povredi na radu ili profesionalnoj bolesti radnik ima pravo na punu, odnosno stopostotnu naknadu prosečne zarade“, zaključuje advokat Branislav Vještica.