Komore u Srbiji zarađuju milijarde, ali profit ostaje simboličan

Iako komore u Srbiji raspolažu značajnim prihodima, pitanje njihovog poreskog tretmana i dalje ostaje prilično nejasno, čak i stručnjacima iz oblasti poreza. Sagovornici iz redova poreskih savetnika sa kojima smo razgovarali navode da se ovom temom gotovo niko ozbiljnije nije bavio, zbog čega preciznih i jednoznačnih tumačenja praktično nema.

Prema objašnjenju jedne poreske savetnice, koja se poziva na postojeća mišljenja Ministarstva finansija, osnovna razlika pravi se prema vrsti prihoda koje komora ostvaruje. Tako prihodi od članarina uglavnom ne podležu porezu, dok se prihodi ostvareni naplatom seminara, obuka ili drugih usluga smatraju oporezivim i na njih se obračunava porez na dobit po stopi od 15 odsto. Međutim, oporezuje se samo deo prihoda koji je ostvaren tržišnim aktivnostima.

Takav model, kako objašnjava sagovornica, već postoji kod udruženja građana, pa se smatra da bi ista pravila trebalo primenjivati i na komore, koje zakon takođe svrstava među nedobitne organizacije.

Dodatnu dilemu otvorilo je mišljenje Ministarstva finansija iz marta 2023. godine, koje se odnosi na Komoru rudarskih i geoloških inženjera Srbije. U tom dokumentu ministarstvo je zauzelo stav da prihodi koje komora ostvaruje organizovanjem stručnih ispita, izdavanjem licenci i uverenja ne predstavljaju tržišni prihod, pa samim tim ne podležu porezu na dobit pravnih lica.

Kako se oporezuje prihod komora?

U obrazloženju se navodi da Zakon o porezu na dobit pravnih lica propisuje da su obveznici poreza i pravna lica koja nisu osnovana radi ostvarivanja dobiti, ukoliko ostvaruju prihode prodajom proizvoda ili pružanjem usluga uz naknadu. Među takvim organizacijama zakon izričito nabraja i komore, uz sindikate, fondacije, verske zajednice i udruženja.

Ipak, Ministarstvo finansija je procenilo da aktivnosti Komore rudarskih i geoloških inženjera Srbije imaju drugačiji karakter. Pošto su organizovanje stručnih ispita i izdavanje licenci poslovi koji su komori povereni zakonom, prihodi ostvareni po tom osnovu ne tretiraju se kao tržišna delatnost.

Drugim rečima, država smatra da komora u tom slučaju ne nastupa kao klasičan tržišni učesnik koji prodaje usluge radi ostvarivanja profita, već obavlja javna ovlašćenja definisana Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima.

Istim zakonom propisano je da komora finansira svoje aktivnosti iz članarina, naknada i donacija, dok visinu naknada za licence i stručne ispite određuje uz prethodnu saglasnost nadležnog ministra. Nad zakonitošću rada komore nadzor vrši resorno ministarstvo, što dodatno potvrđuje njen specifičan status.

Na osnovu svega toga poreski stručnjaci zaključuju da komore imaju gotovo identičan tretman kao udruženja građana. To praktično znači da prihodi povezani sa zakonskim ovlašćenjima i članarinama uglavnom nisu predmet oporezivanja, dok bi komercijalne aktivnosti – poput organizovanja seminara, obuka ili drugih usluga koje se nude na tržištu – mogle da budu oporezovane.

Rast prihoda, ali pad dobiti u 2025.

Iako u Srbiji već godinama posluje isti broj komora, ukupno 15, finansijski pokazatelji otkrivaju da su ove organizacije u poslednje četiri godine značajno povećale obim poslovanja. Podaci pokazuju rast prihoda iz godine u godinu, ali i oscilacije kada je reč o dobiti, što ukazuje da rast novca koji prolazi kroz komore nije automatski značio i stabilnije poslovanje.

Komore u Srbiji, među kojima su privredne, zanatske i različite strukovne organizacije, funkcionišu kao neprofitne institucije koje zastupaju interese svojih članova i sarađuju sa državom kroz različita javna ovlašćenja. Ipak, iako formalno nisu osnovane radi ostvarivanja profita, njihovi finansijski izveštaji pokazuju višemilionske prihode i dobit.

Ukupan prihod svih komora u Srbiji rastao je tokom čitavog posmatranog perioda, pokazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall. U 2022. godini iznosio je 4,6 milijardi dinara, da bi već naredne godine skočio na 5,48 milijardi. To predstavlja povećanje od gotovo 19 procenata za samo godinu dana. Trend rasta nastavljen je i u 2024. kada su prihodi dostigli 6,23 milijarde dinara, što je dodatni rast od oko 13,6 procenata.

U 2025. godini rast prihoda je usporio, ali nije zaustavljen. Komore su zajedno ostvarile 6,39 milijardi dinara prihoda, odnosno oko 164 miliona dinara više nego godinu ranije. Posmatrano od 2022. do 2025. godine, ukupni prihodi povećani su za gotovo 1,8 milijardi dinara, odnosno za približno 39 procenata.

Međutim, kretanje dobiti pokazuje potpuno drugačiju sliku. Iako su prihodi konstantno rasli, dobit nije pratila isti tempo. Sve komore zajedno ostvarile su 70,6 miliona dinara dobiti u 2022. godini, da bi taj iznos u 2023. porastao na 117,4 miliona dinara. Rast je nastavljen i tokom 2024. godine, kada je ukupna dobit dostigla 197,3 miliona dinara, što je skoro tri puta više nego dve godine ranije.

Ipak, 2025. donela je nagli zaokret. Uprkos rekordnim prihodima, ukupna dobit svih komora pala je na svega 43,3 miliona dinara. To znači da je profit smanjen za oko 78 procenata u odnosu na prethodnu godinu. Tako je 2025. postala godina u kojoj su komore ostvarile najveće prihode, ali gotovo najmanju dobit u čitavom posmatranom periodu.

Takav odnos prihoda i dobiti ukazuje da su rashodi rasli mnogo brže od prihoda. Drugim rečima, komore su prihodovale više novca nego ranije, ali su istovremeno imale i značajno veće troškove poslovanja, što je gotovo anuliralo finansijski rezultat.

Kada je reč o gubicima, podaci pokazuju da su oni ostali relativno niski tokom svih godina. U 2022. komore nisu imale evidentiran minus, dok je 2023. godine ukupan gubitak iznosio 1,59 miliona dinara. U 2024. gubici su povećani na 2,92 miliona dinara, da bi u 2025. pali na 754.000 dinara.

Iako su gubici višestruko manji od ukupnih prihoda, zanimljivo je da se njihov rast poklopio sa periodom najvećeg rasta dobiti, posebno tokom 2024. godine. To pokazuje da je deo komora poslovao veoma uspešno, dok je manji broj organizacija istovremeno beležio negativne rezultate.

Za razliku od finansijskih pokazatelja, broj zaposlenih gotovo da se nije menjao. Sve komore zajedno imale su oko 600 zaposlenih tokom čitavog perioda od 2022. do 2025. godine. To znači da rast prihoda nije bio praćen značajnijim širenjem administracije ili zapošljavanjem novih radnika.

Kada se prihodi uporede sa brojem zaposlenih dolazi se do podatka da je prihod po zaposlenom značajno povećan.

Dok je 2022. godine na jednog zaposlenog dolazilo prosečno oko 7,7 miliona dinara prihoda, u 2025. taj iznos premašio je 10,6 miliona dinara. То predstavlja rast produktivnosti ili obima poslovanja po zaposlenom za gotovo 38 procenata.

Sa druge strane, dobit po zaposlenom nije pratila isti trend. Nakon snažnog rasta do 2024. godine, usledio je oštar pad tokom 2025, što pokazuje da su komore uprkos rastu prihoda imale slabiju kontrolu troškova ili povećane izdatke povezane sa poslovanjem i aktivnostima.

PKS vodeća komora prema svim parametrima

Ubedljivo najveći sistem među analiziranim organizacijama jeste Privredna komora Srboje (PKS). Njeni prihodi porasli su sa 3,93 milijarde dinara u 2022. godini na 5,67 milijardi dinara u 2025, što predstavlja rast od gotovo 44 odsto za četiri godine. Samo između 2023. i 2024. prihodi su povećani za više od 660 miliona dinara, dok je u 2025. zabeležen dodatni rast od oko 346 miliona.

Međutim, rast prihoda nije pratio i rast dobiti. Dobit Privredne komore Srbije iznosila je 25,9 miliona dinara u 2022. godini, zatim je blago pala na 24,7 miliona u 2023, da bi 2024. dostigla 41,2 miliona dinara. Već naredne godine dolazi do drastičnog pada – neto rezultat spušten je na svega 2,34 miliona dinara.

Sa druge strane, broj zaposlenih u ovoj organizaciji ostao je relativno stabilan. Sa 520 zaposlenih u 2022. godini, broj radnika povećan je na 535 tokom 2024, dok je 2025. zabeležen minimalan pad na 534 zaposlena. To pokazuje da je rast prihoda ostvaren bez značajnog širenja ljudskih resursa.

Druga po veličini među analiziranim organizacijama je PKV, odnosno Privredna komora Vojvodine. Njeni prihodi su kontinuirano rasli – sa gotovo 300 miliona dinara u 2022. na 499,3 miliona dinara u 2025. godini. Rast prihoda za četiri godine iznosi oko 66 procenata, što je procentualno znatno više nego kod Privredne komore Srbije.

Još izraženiji bio je rast dobiti. Sa 17,8 miliona dinara u 2022. godini, dobit je porasla na čak 131,1 milion dinara tokom 2024, što je bio višestruki skok. Ipak, 2025. dolazi do oštrog pada na 25,1 milion dinara. Iako je rezultat i dalje pozitivan, profit je smanjen za više od 100 miliona dinara u samo jednoj godini.

Broj zaposlenih u PKV-u rastao je postepeno – sa 36 na 42 radnika. Za razliku od Privredne komore Srbije, ovde je rast prihoda bio praćen i rastom zaposlenosti, mada u mnogo manjem obimu nego što je rastao finansijski rezultat.

Među organizacijama srednje veličine posebno se izdvaja Nemačko-srpska privredna komora. Ova organizacija je 2022. godine ostvarila prihode od 161,1 milion dinara, da bi 2023. dostigla 212,7 miliona. Međutim, već 2024. prihodi padaju na 197,7 miliona dinara.

Još veće oscilacije vide se u dobiti. Nakon profita od 1,4 miliona dinara u 2022. godini, komora je 2023. ostvarila čak 8,68 miliona dinara dobiti. Već naredne godine beleži se gubitak od 2,12 miliona dinara, što pokazuje koliko su rezultati bili nestabilni. Broj zaposlenih istovremeno je smanjen sa 18 na 16 radnika.

Stabilnije poslovanje pokazuje Inženjerska komora Srbije. Prihodi ove organizacije porasli su sa 198,1 milion dinara u 2022. na 217,2 miliona u 2025. godini. Rast nije bio nagao, ali je bio kontinuiran.

Dobit je, međutim, snažno oscilirala. Nakon 24,3 miliona dinara u 2022, rezultat se 2023. spustio na svega 6,2 miliona dinara, da bi već naredne godine ponovo skočio na 24 miliona. U 2025. godini dobit je iznosila 15,6 miliona dinara. Za razliku od prihoda, broj zaposlenih je konstantno opadao – sa 45 na 41 zaposlenog.