Cene će ostati visoke i ako pojeftini energija

Inflacija u evrozoni nastavila je rast, mada malo sporijim tempom, pre svega zbog rasta cena nafte i ostalih sirovina. Vrhunac inflacije mogao bi da bude dostignut tokom predstojećih letnjih meseci, a nakon toga sledi njen postepeni pad, ocenio je za Biznis.rs naučni saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu dr Ivan Nikolić.

Inflacija u evrozoni dostigla je još jedan rekord – 8,1 odsto na godišnjem nivou, izvestio je Eurostat. Cene su bile u porastu od ranije, pre svega zbog problema u lancu snabdevanja nakon pandemije korona virusa, a rat u Ukrajini dodatno je podstakao rast cena energenata i hrane.

Nikolić to potvrđuje, ističući da značajno slabi standard stanovništva, a slabi i privreda, jer cene nezadrživo rastu. Prema njegovom mišljenju, čak i u slučaju eventualnog pada cena energenata teško je verovati da će se cene vratiti na pređašnji nivo.

„Cene su podignute i one ostaju visoke. To je tako, niko neće spuštati cene, ali nije problem samo oko cena. Reč je o snabdevanju i o održavanju sistema. Rekordna inflacija zahteva odgovor, a njega za sada nema. To je problematično“, ocenio je Nikolić.

On je podsetio da je inflacija krenula da raste u drugom kvartalu 2021. godine na talasu politike monetarne i fiskalne podrške za oporavak od pandemije. Nikolić procenjuje da je prošao prvi inflatorni udar i da je sada nastupilo prilagođavanje. Idealan scenario je da se inflacija vrati u normalu tokom 2023. godine.

Prema njegovim rečima, završetak rata u Ukrajini i ukidanje nekih sankcija Rusiji ubrzali bi povratak inflacije u ciljane okvire, ali inflacija se ne tiče isključivo rata. Istovremeno, sankcije, uključujući evropske, najavljene su kao sredstvo za rušenje ruske ekonomije, ali to se za sada nije desilo.

„Rublja je iznenadila investitore. Postala je najbolja valuta u ovoj godini. Značajno je ojačala, čak možda i previše, ali Moskva je verovatno trijumfalno održava na tom nivou. Istovremeno, inflacija je oslabila, a prinosi na obveznice vratili su se u redovne okvire. S druge strane, evro je bio u slobodnom padu, ali se poslednjih nedelja to preokrenulo, pa je ojačao u odnosu na dolar“, rekao je Nikolić.

Inflacija u 19 zemalja evrozone porasla je u maju na 8,1 odsto sa 7,4 odsto u aprilu, što je više od očekivanja ekonomista. Cene energenata porasle su za 39,2 odsto kao rezultat globalne energetske krize izazvane ratom u Ukrajini. Cene hrane porasle su za 7,5 odsto, dok su ostale robe, kao što su odeća, kućni aparati, automobili, računari i knjige, poskupele za 4,2 procenta, dok su usluge poskupele za 3,5 odsto.

Inflacija u Nemačkoj dostigla je 7,9 procenata, a u Francuskoj 5,8 procenata. U Italiji se godišnja inflacija popela na 7,3 odsto, dok je u Španiji porasla na 8,5 odsto. Najviša inflacija zabeležena je u Estoniji, gde je premašila 20 odsto, a najnižu stopu inflacije ima Malta sa 5,6 procenata.