Dodatne subvencije za energetsku efikasnost domaćinstvima u Srbiji

Od septembra ove godine građani će imati mogućnost da se prijave i na treći javni poziv za dodelu subvencija za mere energetske efikasnosti u domaćinstvima. Javni pozivi će biti raspisani u 131 gradu i opštini u Srbiji.

Za jednu meru energetske efikasnosti država i lokalna samouprava obezbeđuju do 50 odsto troškova ulaganja, a za kombinovanje više mera subvencije mogu ići do 65 procenata. Na javnom pozivu iz 2021. godine za ove namene dodeljeno je oko 500 subvencija domaćinstvima, dok javni poziv iz 2022. još traje i do sada je potpisano 113 ugovora sa građanima. U oba javna poziva izdvojeno je skoro 4,5 miliona dinara.

Istraživanje NALED-a o kupcima-proizvođačima električne energije u Srbiji, koje je sprovedeno ove godine, pokazuje da oni u proseku proizvedu 60 odsto struje koju potroše. Prosečan prozjumer (kupac-proizvođač) na mesečnom nivou proizvede 732 kilovat-časa električne energije, a potroši 1.169.

Interesovanje za postavljanje solarnih panela najbolje pokazuje da su građani prepoznali solarne panele kao meru koja može da pomogne u smanjenju potrošnje i troškova za električnu energiju, piše Politika.

Ukupan broj kupaca-proizvođača je blizu 1.800, a ukupna snaga ovih elektrana premašila je 21 megavat. U odnosu na početak mandata vlade, broj kupaca-proizvođača, računajući i građane i industriju, povećan je oko četiri i po puta, a instalisana snaga tri i po puta. Ministarstvo aktivno radi i da se poreski propisi izmene u korist kupaca-proizvođača, jer nije reč o klasičnim potrošačima.

Zahvaljujući dobroj saradnji sa Ministarstvom finansija početkom godine je Zakon o PDV-u u tom smislu izmenjen, pa se ovaj porez obračunava na neto električnu energiju, a ne na preuzetu struju.

“Radićemo i na izmeni drugih propisa u istom pravcu, što će znatno povećati isplativost solarnih panela. Koncept energetske samostalnosti upotrebom solarne energije donosi koristi domaćinstvima, privredi, ali i državi, i predstavlja način da uključimo veliki broj građana u energetsku tranziciju. Osim toga, u vreme energetske krize, kupac-proizvođač postaje jedan od odgovora na pitanje kako da proizvedemo više energije, da ta energija bude zelena, i da bolje uskladimo proizvodnju i potrošnju”, naglašavaju u resornom ministarstvu.

Rast proizvodnje iz obnovljivih izvora energije (OIE) treba da omogući da se postepeno smanjuje korišćenje uglja, ali tako da se sigurnost snabdevanja električnom energijom održi na neophodnom nivou, što su i pouke energetske krize. Povlačenje iz pogona prvih termoelektrana u budućnosti ne znači da neke od njih ne mogu biti angažovane u slučaju krizne situacije.

Središte su mere kojima će se smanjiti negativni uticaj energetike na klimu, a koji dolazi od termoelektrana, kao što su u ovom trenutku projekti odsumporavanja termoelektrane „Nikola Testa” A i B, investicije vredne oko 400 miliona evra koje će emisiju štetnih gasova svesti na evropski standard. Završetak radova na TENT-u A očekujemo u narednim mesecima.

Ako ne računamo proizvodnju ranije izgrađenih hidroelektrana, udeo obnovljivih izvora završenih u nekoliko proteklih godina je dostigao oko pet odsto ukupne proizvodnje električne energije. Taj početni korak se nastavlja intenziviranjem izgradnje kapaciteta iz OIE, najviše vetroelektrana i solarnih elektrana, između ostalog i javnim pozivom za tržišne premije. U svakom trenutku prioritet države je stabilno i neometano snabdevanje građana i privrede.