Banke u Hrvatskoj očekuju veliko slivanje novca na tekuće i žiro račune krajem godine

Ukupni depoziti kod poslovnih banaka krajem juna su iznosili 383,3 milijarde kuna (51,1 milijardu evra), što je rast od 3,4 procenata u ondosu na maj i 12,3 odsto u odnosu na jun prošle godine, pokazuju podaci Hrvatske narodne banke (HNB).

Ukupni depoziti, koji obuhvataju depozitni novac, kao i štedne i oročene depozite, ubrzali su rast treći mesec zaredom i na godišnjem i na mesečnom nivou, navode analitičari Raiffeisenbank Austria (RBA) u analizi najnovijih podataka centralne banke, prenosi Poslovni.hr.

Tako su u odnosu na jun prošle godine porasli za 41,9 milijardu kuna (5,58 milijardi evra) ili 12,3 procenata (u odnosu na 9,9 odsto u maju), dok je u odnosu na maj ove godine zabeležen rast od 3,4 procenta ili 12,3 milijardi kuna (1,6 milijardi evra). U odnosu na kraj prošle godine, ukupni depoziti kod poslovnih banaka su na kraju juna ove godine bili viši za 18,06 milijardi kuna (2,4 milijardi evra) ili za 4,9 odsto.

Analitičari RBA ističu da je rast ukupnih depozita prvenstveno posledica rasta depozitnog novca (koji uključuje novčana sredstva na transakcijskim računima, kao i obaveze kreditnih institucija za izdate kunske instrumente plaćanja, a umanjuje se za novčana sredstva u platnom prometu).

Dodaju da je depozitni novac na kraju juna dostigao 162,9 milijarde kuna (21,72 milijarde evra), čineći tako više od 42 procenta ukupnih depozita.

Depozitni novac je, u odnosu na kraj 2021. godine, porastao za 10 milijardi kuna (1,3 milijardi evra) ili 6,5 odsto, dok je na godišnjem nivou evidentiran snažan rast od 17,4 procenta ili 24 milijarde kuna (3,2 milijarde evra), odnosno 3,4 odsto ili 5,4 milijarde kuna (720 miliona evra) u odnosu na maj.

Dvocifrene godišnje stope rasta ove kategorije depozita traju još od kraja drugog tromesečja 2013. godine, a rezultat su niskih pasivnih kamatnih stopa banaka koje tako više ne nude atraktivne povrate (na oročenu štednju), pa srazmerno slabe sklonosti ulaganja u alternativne finansijske instrumente, ističe se u analizi.

“U susret očekivanom prihvatanju evra kao jedinstvenog sredstva plaćanja, moguće je krajem godine očekivati priliv ove vrste depozita u poslovne banke s ciljem konverzije hrvatske kune evrom”, procenjuju analitičari RBA.

Prema njihovim podacima, ukupni štedni i oročeni depoziti nominalne vrednosti 220,9 milijardi kuna (29,45 milijardi evra) takođe su porasli za 6,9 milijardi kuna (919 miliona evra) ili 3,2 procenta u odnosu na kraj maja, kao i 17,8 milijardi kuna (2,37 milijardi evra) ili 8,8 odsto u odnosu na jun lane.

U odnosu na kraj prošle godine ta je kategorija porasla za 3,8 procenata ili 8,05 milijardi kuna (1,07 milijardi evra). Analitičari RBA pritom izdvajaju smanjenje kunskih štednih i oročenih depozita, koji su pali za 11,7 odsto godišnje ili 3,8 milijardi kuna (506 miliona evra).

S druge strane, kako ističu, valutni štedni i oročeni depoziti, koji čine 87 procenata ukupnih štednih i oročenih depozita, i odražavaju visok stepen evroizacije, beleže dvocifrenu godišnju stopu rasta od 12,7 odsto, odnosno za gotovo tri milijarde kuna (399 miliona evra) veću u odnosu na jun prošle godine.