Centralne banke između borbe protiv inflacije i podrške privredi

Norveška centralna banka podigla je u četvrtak svoju referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena (0,5 odsto), što je najveće pojedinačno povećanje od 2002. godine, i nije isključila mogućnost daljeg povećanja kamate u nastojanju da kontroliše inflaciju. Odbor za monetarnu politiku banke Norges povisio je stopu na depozite po viđenju sa 0,75 na 1,25 odsto, što je premašilo njenu martovsku prognozu povećanja na jedan odsto.

„Na osnovu trenutne procene Odbora o izgledima i ravnoteži rizika, referentna stopa će najverovatnije biti dodatno podignuta na 1,5 odsto u avgustu. Sadašnji brži rast kamatne stope smanjiće rizik da inflacija ostane visoka i potrebu za zaoštravanjem monetarne politike“, saopštila je banka.

Ovo je samo poslednja u nizu vesti o povećanju referentnih kamatnih stopa, potezu koji centralne banke širom sveta trenutno koriste u borbi protiv globalne ekonomske krize i rastuće inflacije. Tokom poslednja četiri meseca kreatori monetarne politike širom sveta najavili su više od 60 povećanja trenutnih ključnih kamatnih stopa, što je najveći broj još od početka dvehiljaditih.

Do sredine juna najmanje 45 država je podiglo svoje kamatne stope, pokazuju podaci FactSeta koje prenosi New York Times. Mnoge centralne banke odlučile su se za najveći rast kamatnih stopa u poslednje dve decenije. Tako posle Ukrajine i Rusije, koje su očekivano zabeležile najveći rast (15 i 10,5 odsto) tokom ove godine, slede Šri Lanka sa povećanjem od sedam procenata, Egipat, Argentina i Gana sa dva odsto, pa Kolumbija sa jednim procentom. Američki FED je podigao kamatu za 0,75 odsto, dok je Evropska centralna banka najavila za jul prvo povećanje kamatne stope u poslednih 11 godina.

Zaoštravanjem monetarne politike bankari pokušavaju da uspore rast cena, ali istovremeno balansiraju mogući zastoj u ekonomskom rastu s druge strane, kao i eventualnu pojavu stagflacije.

Svakako, građani i privreda mogu očekivati skuplji novac u narednom periodu, pa će i krediti biti manje dostupni, a rast kamata mogao bi da poveća mesečne rate pozajmica koje su već u otplati.

Evropska centralna banka najavila prvo povećanje kamate posle 11 godina

Evropska centralna banka (ECB) saopštila je 9. juna da će sledećeg meseca izvršiti prvo povećanje kamatne stope u poslednjih 11 godina, nakon čega će uslediti još jedno povećanje u septembru. Na taj način pokušava da prati druge centralne banke širom sveta koje polako menjaju svoj kurs podrške privredi tokom pandemije korona virusa ka suzbijanju rastuće inflacije.

Iznenadna najava povećanja za dve četvrtine procentnih poena usledila je nakon što se savet za monetarnu politiku banke od 25 članova sastao u Amsterdamu i saopštio da je inflacija postala veliki izazov i da se proširila i pojačala u 19 zemalja koje koriste evro. ECB će takođe u julu okončati svoj program ekonomskih podsticaja.

S obzirom na to da je u maju zabeležen rast cena od 8,1 odsto godišnje, što je najveća stopa inflacije od početka vođenja statistike 1997. godine, centralna banka pokušava na ovaj način da dostigne svoj cilj od dva odsto. ECB je najavila i mogućnost da u septembru dođe do još drastičnijeg povećanja kamate od pola procentnog poena.

Najveće povećanje kamata FED-a od 1994 .godine

Američka centralna banka (FED) odobrila je 15. juna najveće povećanje kamatnih stopa od 1994. godine i nagovestila da će nastaviti sa njihovim podizanjem najbržim tempom u poslednjih nekoliko decenija u pokušaju da obuzda inflaciju. Zvaničnici FED-a povećali su kamatnu stopu za 0,75 odsto, što je podiglo ukupnu referentnu stopu na federalne fondove na nivo između 1,5 i 1,75 odsto.

FED-ov Komitet za otvoreno tržište (FOMC) istakao je svoju posvećenost smanjenju rastuće inflacije, navodeći u saopštenju nakon sastanka da je „snažno posvećen vraćanju inflacije na cilj od dva odsto. Pojedini članovi FED-a očekuju da će do kraja tekuće godine referentna kamatna stopa dostići 3,4 procenta, što je za 1,5 odsto više od martovske procene.

Banka Engleske podiže ključnu kamatu peti put

Banka Engleske (Bank of England) je 16. juna povisila ključnu kamatnu stopu peti put zaredom, kako bi se uhvatila u koštac sa stopom inflacije koja se približila vrednosti od 11 odsto, usled rastućih iznosa računa za energiju u domaćinstvima.

Odbor za monetarnu politiku britanske centralne banke (MPC) izglasao je povećanje svoje ključne kamatne stope za 0,25 odsto, baš prema očekivanjima ekonomista. Kamatna stopa koja je donedavno bila negativna sada je dostigla 1,25 procenata, kao odgovor na najvišu inflaciju u poslednje četiri decenije.

Kina ne menja kamatne stope

Kineske kamatne stope ostale su nepromenjene pošto se ova azijska zemlja opredelila za blažu monetarnu politiku kako bi podstakla oporavak ekonomije pogođene pandemijom korona virusa. Primarna kamatna stopa na jednogodišnji kredit i posle 20. juna je ostala na nivou od 3,70 odsto, dok je kamata za petogodišnji kredit ostala na 4,45 odsto.

Kina se čvrsto držala svoje dosadašnje monetarne politike u vezi sa korporativnim kreditima i pozajmicama za stanovništvo. Međutim, povećanja referentnih kamatnih stopa u centralnim bankama širom sveta nepovoljno utiču na odluku Pekinga da stimuliše domaću ekonomiju smanjujući kamate. Na tržištima vlada uverenje da su kreatori monetarne politike u Kini oprezni kada je u pitanju rizik da vrednost juana pasti, te da će to podstaći odliv kapitala ukoliko odluče da nastave sa monetarnim ublažavanjem

Švajcarske kamate rastu prvi put od 2007. godine

Švajcarska narodna banka (SNB) saopštila je 16. juna da podiže svoju referentnu kamatnu stopu za 0,5 odsto, odnosno sa minus 0,75 na minus 0,25 procentnih poena. To je prvo povećanje kamatne stope od septembra 2007. godine, a potez SNB smatra se donekle iznenađujućim, jer je bio nagovešten za jul.

„Oštrija monetarna politika ima cilj da spreči širenje inflacije na robu i usluge u Švajcarskoj. Ne može se isključiti da će u doglednoj budućnosti biti neophodna dalja povećanja kamatne stope“, navedeno je u saopštenju SNB.