Crveno zlato beleži rekordnu cenu, sezonci dolaze i iz Mongolije

Iako se očekivalo da će cena maline po kilogramu biti između 270 do 320 dinara, cena “crvenog zlata” od 400 dinara iznenađenje je za sve, kazao je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.

Veliku potražnju uslovio je loš rod kod glavnih konkurenata, u Poljskoj i Čileu, a ministar je nakon obilaska ivanjičkih malinara apelovao na njih da ovu dobru godinu i prihode iskoriste kako bi uložili u proizvodnju.

„Godina je dobra, ali je pitanje šta će biti već sledeće. Zato je jako važno da se ulaže u protivgradne mreže, sistem zaštite, ali i da se zanove zasadi, jer će tako imati mnogo veći rod“, rekao je Nedimović za RINU.

Prema njegovim rečima, u selu Prilike susreo sam sa domaćinom koji je gajio oko 30 ari starih i odmah pored 30 ari novih zasada malina i prihod je na tim drugima bio čak tri puta veći.

„Mora da se ulaže u tehnologiju, kako bi rod bio zagarantovan. Za malinom trenutno vlada velika potražnja, a nama je zato jako važno da iskoristimo ovu šansu. Ministarstvo će kroz subvencije takođe pomoći ulaganja u malinjake“, izjavio je Nedimović.

Meštanin ivanjičkog sela Brezova Aco Ðokić kaže da su dočekali i to da malina sada košta kao kilogram mesa.

„Konačno je došlo vreme i da se trud nas poljoprivrednika ceni. Znamo da je velika potražnja za našom malinom, čak i Poljaci prethodnih meseci tragaju za našim crvenim zlatom, jer je rod kod njih podbacio. Hladnjačari sada nas zovu i pitaju za voće, a pre je bilo obrnuto. Rod je solidan, ali se nadamo skorijoj kiši kako se plodovi ne bi osušili“, rekao je Ðokić.

Uprkos rekordnoj ceni bereča ni na vidiku

Iako je ove godine malina dostigla rekordnu cenu, pojedine sorte i više od 500 dinara, berača nema, pa sezonci dolaze iz dalekih zemalja Azije i Afrike.

I dok srpski turisti sve više upoznaju albansko primorje, iz te zemlje u ivanjički kraj prvi put stigli su berači malina. Miro Rajković iz Prilika ima u planu još jednu grupu stranih sezonaca, prenosi RTS.

„Imao sam dve grupe. Jednu iz Mongolije, koju sam tražio, a drugu iz Albanije. Međutim, u Mongoliji je sada problem sa koronom, ne znam koliko će to trajati pošto je kod njih tek sada buknula zaraza. Ako budu mogli, doći će tek petnaestog, a ovi iz Albanije su došli“, kaže Rajković.

U ariljskom kraju očekivali su 40 berača iz Indije, međutim, zbog kovida, njihov dolazak je otkazan.

Visoka cena maline uticaće na rast površina pod ovim voćem, ali u Srbiji raste potreba za poljoprivredom, pa se planira dolazak jeftine radne snage iz Azije i Afrike.

„I već imaju firme koje uvoze radnu snagu i koje formiraju velike stambene blokove, naročito u Vojvodini, mada je korona to malo odložila“, kaže Zoran Radovanović iz stručne grupa Ministarstva poljoprivrede za malinu.

Ministar poljoprivrede podseća da je Srbija ovu oblast uredila, da imamo Zakon o angažovanju sezonskih radnika i da stranac može uz prijavu Ministarstvu unutrašnjih poslova, nadležnoj Policijskoj upravi, da dobije pravo da radi tokom sezone i da bude potpuno osiguran i penzijski i zdravstveno.

Ipak, poljoprivrednici bi, kažu, zbog jezika, mentaliteta, ishrane, radije sezonce iz Srbije ili regiona.

„Ali ako bude potrebe, moraćemo i mi da tražimo strance. Ako nema ko drugi da radi, onda će raditi oni“, kaže poljoprivrednik iz Brezne Branko Đokić.

Albance je u Prilike privukla dnevnica od 30 evra, uz smeštaj i ishranu do završetka berbe. I dok u Srbiji mnogi nezaposleni izbegavaju rad na poljima, iz dalekih delova sveta, zbog troškova puta, sezonci će u Srbiju dolaziti najkraće na šest meseci.