Da li će vojno-politička situacija u Ukrajini štetiti ruskom tržištu kapitala?

Bez obzira na sve dobitke koje je ostvario ruski kapital u poslednjih 12 meseci, eventualni vojni upad u Ukrajinu bi momentalno preokrenuo taj narativ, kažu analitičari. Sankcije Sjedinjenih Amričkih Država i Evrope bez presedana ostavile bi Rusiju nedostupnom mnogim investitorima, što bi dosadašnje koristi od rasta cena roba, rekordnih međunarodnih rezervi i odluka centralne banke učinilo gotovo irelevantnim.

„Ako napadne Ukrajinu, Rusija bi nestala kao klasa imovine za ulaganje“, rekla je Elena Loven, menadžerka fondova u Swedbank Robur Fonder AB u Stokholmu, koja nadgleda više od milijardu evra (1,13 milijardi dolara) imovine, pri čemu je najveći deo nje uložen u Rusiju. „Biće uvedene sankcije i biće nemoguće tačno znati šta možete, a šta ne. U nekom trenutku Rusija bi postala nedodirljivo mesto za strane ulagače”, prenosi njene reči Bloomberg.

Rublja je ove godine apresirala za 0,6 odsto, što je jedno od samo tri tržišta u razvoju koja su napredovala u odnosu na dolar koji ponovo raste. Iako su obveznice u lokalnoj valuti i dolarske obveznice zabeležile gubitke u godini, one su i dalje nadmašile prosečne performanse za tržišta u razvoju. U međuvremenu, referentni MOEX indeks akcija je porastao skoro 15 odsto u rubljama. 

Rublja je među samo tri od 24 valute tržišta u razvoju koje su rasle u odnosu na dolar tokom 2021. godine.

Dok zvanični Kremlj insistira na tome da nema nameru da izvrši invaziju na Ukrajinu, tenzije sa SAD i Evropom nisu bile ovako intenzivne još od sukoba na Krimu 2014. godine.

Analitičari kažu da bi sankcije koje su tada uvedene „ubledele“ u poređenju sa onima o kojima se trenutno razmišlja u Vašingtonu i Briselu, jer bi uključivale stroža ograničenja za ruske banke i isključenje iz ključnih međunarodnih transakcionih mreža kao što je SWIFT.

Uprkos zveckanju oružjem, većina investitora ne misli da će do ovoga doći.

Oni se takođe mogu utešiti „zaštitnim bedemom“ koji je Rusija izgradila za sebe od 2014. godine naovamo. Predsednik Vladimir Putin je obezbedio da centralna banka poveća svoje međunarodne rezerve na rekordnih 626 milijardi dolara, zadržavajući uzde spoljnog duga. Uz to, nema mnogo toga što SAD i Evropa mogu da urade, a da ne bi nanele štetu širem globalnom finansijskom sistemu, posebno u svetlu statusa Rusije kao jednog od najvećih svetskih izvoznika energije.

Banka Rusije je ove godine bila jedna od najagresivnijih centralnih banaka na tržištima u razvoju. Kreatori politike na čelu sa guvernerkom Elvirom Nabjulinom (Elvira Nabiullina) podigli su ključnu kamtnu stopu zemlje za 425 baznih poena na 8,5 odsto i nagovestili da bi mogla uslediti dalja povećanja kako bi se ograničio rast potrošačke cene. Inflacija je oko osam odsto, što je dvostruko više od cilja banke. Očekuje se da će vlasti početi da poništavaju ta povećanja negde 2022. godine.

U mini-anketi koju je sproveo Bloomberg, Mark Mobius, osnivački partner Mobius Capital Partners LLP iz Londona, koji ima 350 miliona dolara uloženih u tržišta u razvoju, komentariše da, ukoliko dođe do vojnog sukoba u Ukrajini, „uticaj će biti veoma negativan ne samo za rusko tržište već i za tržišta u Evropi, a možda čak i za SAD, u zavisnosti od toga kako će američka vlada da reaguje“.

S druge strane. Aleksandar Kudrin, glavni strateg Atona sa sedištem u Moskvi, koji upravlja imovinom od oko 4,6 milijardi dolara, poručuje da je teško zaštititi se od geopolitičkih rizika. „Investitori se mogu kladiti na proširenje kreditnih svopova, koji su u određenoj meri zaštita od bilo koje vrste geopolitičkih događaja“, kaže Kudrin.