Da li je Srbiji potrebna nuklearna elektrana?

Na konferenciji „Nuklearna sigurnost danas – Nuklearna energija i tehnologija, mogućnosti i rešenja“, održanoj 2. decembra u organizaciji Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM), ekspert za nuklearnu energiju iz organizacije Greenpeace Jan Haverkamp rekao je da se budućnost Srbije zasniva na većoj energetskoj efikasnosti u ogromnom obnovljivom potencijalu i prelasku na održive industrijske prakse u oblasti poljoprivrede i mobilnosti, a ne u nuklearnoj energiji.

Ova ocena je u direktnoj suprotnosti sa idejom predsednika Srbije Aleksandra Vučića da bi naša zemlja trebalo da izgradi nuklearnu elektranu. Ranije je Vučić rekao da je u opciji manjinsko vlasništvo u nekoj već postojećoj nuklearnoj elektrani, a jedna od mogućnosti bila bi nuklearka u mađarskom gradu Pakš.

Energetska kriza je vratila nuklearke u prvi plan kao proizvođače električne energije. Ipak, Srbija ima zakon – moratorijum koji jasno propisuje da je izgradnja ovog izvora energije zabranjena. Samim tim razvoj nuklearne energije u našoj zemlji koči moratorijum o gradnji nuklearki iz 1989. godine.

„U našem okruženju imamo nekoliko nuklearnih elektrana koje rade već godinama, poput onih u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Sloveniji, i s obzirom na aktuelnu energetsku krizu ne čudi me što je pokrenuto pitanje izgradnje ovog izvora energije i kod nas“, kaže za Biznis.rs dr Vladimir Udovičić sa Instituta za fiziku u Beogradu.

On dodaje da cena jedne nuklearke nove generacije iznosi nekoliko milijardi evra (od šest do osam milijardi evra, prim. aut) i da ona zavisi od vrste i tehnoloških performansi.

„Kada bi se gradila nuklearka u Srbiji problem bi bila inicijalna ulaganja, u pitanju su milijarde evra. Verujem da bi kasnije sve išlo svojim tokom, gorivo se u tim elektranama menja jednom godišnje, što je manje nego u drugim izvorima. Pravilo za nuklearne elektrane je da se one grade pored vode, u slivu reka, mora, te bi tako kod nas mogla da bude izgrađena na nekom mestu kraj Dunava, ali ne blizu nekog naseljenog mesta. Voda je bitna zbog hlađenja ove vrste elektrana“, objašnjava naš sagovornik.

Kao potencijalni partneri u izgradnji nuklearne elektrane u Srbiji pominju se Rusi, kaže dr Udovičić, ali ističe da su veoma bitne i tehnologije koje se koriste na zapadu.

„Tehnologija je znatno napredovala od 1958. godine kada je izgrađena prva nuklearka u tadašnjem Sovjetskom Savezu. Trenutno, ako se ne varam, grade se nuklearne elektrane četvrte generacije. One su bezbednije, bitno je da se ljudski faktor isključi što je više moguće, te da ako dođe do nekog problema u postrojenju, da ga automatika prepozna i sama reši. To je važno da ne bi došlo do havarije i incidenta poput onog u Černobilju 1986. godine“, objašnjava Vladimir Udovičić.

Na teritoriji Evropske unije trenutno postoji 105 nuklearnih reaktora, a 114 van Evrope, od kojih će 57 verovatno biti zatvoreno u nadolazećim decenijama, rekao je Haverkamp.

„Trenutno se četiri reaktora u EU i tri van Evrope nalaze u fazi izgradnje. Ovo znači da će se u narednih 10 godina evropska mreža nuklearnih elektrana smanjiti za više od 25 odsto u odnosu na trenutni broj. Moja procena je da će nekih pet reaktora i dalje biti operativno 2050. godine. To znači da je ova grana privrede u ozbiljnim problemima“, smatra nuklearni ekspert.

Analitičar nuklearne energije pri Organizaciji za saradnju i razvoj – Agencija za nuklearnu energiju, dr Majkl Bertelemi (Michel Berthelemy), naveo je da postoji sve veći prostor za nuklearnu energiju da doprinese ciljevima Pariskog sporazuma.

„Ključna poruka o postojećim nuklearnim kapacitetima na osnovu naše saradnje sa Međunarodnom agencijom za energetiku jeste da je ovo daleko najkonkurentnije niskougljenično rešenje koje zemlje imaju na raspolaganju kada upravljaju postojećim nuklearnim kapacitetima“, rekao je on i dodao i to da će se nuklearna energija utrostručiti do 2050. godine i da će se time izbeći više od 87 gigatona kumulativnih emisija u periodu do tada.

Polemika se vodi i oko toga da li je nuklearna energija „zelena energija“. Međunarodna agencija za atomsku energiju vidi nuklearnu energiju kao čist oblik energije. Nemačka je nakon havarije usled cunamija u Fukušimi 2011. godine odlučila da postepeno gasi nuklearke. Još jedan od razloga je i problematičan način odlaganja i skladištenja nuklearnog otpada.

Kako piše Deutsche Welle, i u drugim područjima nema konsenzusa o tome kako tačno oceniti nuklearnu energiju. Što se tiče ulaganja u zelene vrednosne papire, već dugo se vodi rasprava o tome šta se s pravom može smatrati održivim i pre svega pitanje – da li tu spada i nuklearna energija.