Skuplja struja donosi veliki pritisak za srpsku privredu, ali i opasnost od inflacije

Srpski privrednici mesecima unazad ukazuju na probleme sa kojima se susreću tokom pandemije i posebno ističu da teškoće tek dolaze ako se ostvari očekivani rast cena energenata kao jedna od posledica korona krize.

Uz poskupljenja i nestašice različitih vrsta repromaterijala, ovo je verovatno problem “broj jedan” srpske privrede koja ovih dana pravi planove za narednu godinu.

Predsednik Srpskog poslovnog kluba Privrednik i vlasnik Point grupe Zoran Drakulić izneo je jednu prilično dramatičnu procenu poručivši da povećanje cene struje za privredu zemlju „gura“ u još veću inflaciju. On je u autorskom tekstu za Nin naveo da je njegova kompanija dobila novu cenu struje koja je 2,7 puta veća od dosadašnje i ocenio da će deo srpske privrede da stane jer neće moći da izdrži takav pritisak, dok će drugi taj trošak ugraditi u cene finalnih proizvoda.

Njegovu zabrinutost deli i osnivač i vlasnik Galeb grupe Radoslav Veselinović koji u razgovoru za Biznis.rs kaže da svi inputi u proizvodnji drastično poskupljuju, što se očekuje i sa energentima, i da više cene zahtevaju mnogo veća obrtna sredstva.

On dodaje da je veliko pitanje gde naći ta dodatna sredstva, jer nema neke ekstra dobiti, ali je ipak blagi optimista i smatra da posle teškog perioda uvek dolazi neko bolje vreme.

„U teškoćama kakvim je sada izložena privreda moguće je da dođe do zatvaranja preduzeća, što je najgora varijanta. Upravo u ovakvim izazovnim vremenima treba preživeti i treba raditi da bi opstao u poslu. Treba naći načina da se prevaziđu sve teškoće sa kojima smo trenutno suočeni, tako da ja ne preporučujem nikome da zatvara biznis“, zaključuje Veselinović.

Kontrolisano poskupljenje

Preduzeća okupljena u Uniji poslodavaca Srbije smatraju da povećanje cene električne energije za firme treba da bude kontrolisano i uz blagovremenu najavu, kako bi preduzeća na vreme prilagodila svoje poslovanje, jer se samo tako može održati likvidnost i konkurentnost privrede i omogućiti odgovarajući životni standard stanovništva.

Ovakav zaključak je, kako je saopštila Unija, upućen sa jučerašnjeg kolegijuma Socijalno-ekonomskog saveta.

Takođe se ističe da je Unija poslodavaca, dodatno argumentujući svoj zahtev za kontrolisano poskupljenje struje, sprovela anketu među svojim članstvom gde tri četvrtine predstavnika firmi smatra da će povećanje cene struje direktno uticati na sniženje životnog standarda stanovništva, a dve trećine da će ono izazvati smanjenje likvidnosti domaće privrede.

Za određeni broj ispitanika rast cene od 10 odsto bi bio prihvatljiv, a znatno manji broj firmi bi mogao da prihvati rast od 20 odsto, dok je samo mali broj poslodavaca rekao da rast cene struje neće uticati na njihovo poslovanje.

Tržišni principi u svakoj situaciji

Ipak, pojedini analitičari smatraju da je nezadovoljstvo privrednika povećanjem cena struje pomalo prenaglašeno. Tako profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ističe da smo mi slobodna tržišna privreda u kojoj se privredni subjekti ponašaju slobodno u smislu da svako želi da maksimizira svoj profit.

Zato je on mišljenja da ako privrednici već ne dele ni sa kim svoj profit kada im dobro ide, jer to smatraju rezultatima svog rada, onda bi trebalo da budu spremni i da istrpe određene posledice kada je stanje na tržištu loše.

U razgovoru za Biznis.rs on podseća da je u Srbiji od 2013. godine liberalizovan visoki, srednji i niski napon, što znači da preduzeća i građani mogu da izaberu dobavljača i uopšte ne moraju da se snabdevaju strujom od Elektroprivrede Srbije (EPS).

“Ako mislite da je ponuđena cena električne energije visoka – promenite dobavljača! Ali verujem da bi preduzeća u tom slučaju plaćala berzansku cenu od 250 do 350 evra po megavat satu, što je trenutno tri puta više nego kod EPS-a”, kategoričan je Savić.

On naglašava da privrednici moraju da razumeju da je ovo teško vreme, da država treba da im pomogne, ali da ne može da odgovori na sve želje.

“Smanjite profit, prepakujte imovinu, pronađite dodatne mogućnosti. Kad prođe kriza, koja je inače najviše pogodila građane, biće prilike i da se zaradi“, ocenjuje naš sagovornik.