Erdogan popustio pred zahtevom za pristupanje Švedske

Turska će proslediti Protokol o pristupanju Švedske NATO savezu svojoj Velikoj narodnoj skupštini na ratifikaciju, saopšteno je u ponedeljak nakon sastanka generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom i švedskim premijerom Ulfom Kristersonom.

Iako se činilo da će Erdogan nastaviti višemesečnu blokadu pristupanja Švedske Severnoatlantskom vojnom savezu, zbog optužbi da Stokholm ne čini dovoljno na suzbijanju aktivnosti Radničke partije Kurdistana, koju Ankara smatra terorističkom organizacijom, do preokreta je ipak došlo dan uoči početka samita NATO u Litvaniji.

Stoltenberg je pozdravio dogovor kao „istorijski“, prenosi Reuters, a Švedska je potvrdila da zadržava svoje obaveze prema Turskoj po spornom pitanju. Kristerson i Erdogan složili su se o uspostavljanju novog „Sporazuma o bezbednosti“ u borbi protiv terorizma. Švedska se takođe obavezala da će podržati napore za oživljavanje zamrznutog procesa pregovora Ankare o pristupanju Evropskoj uniji.

Lideri država članica NATO okupili su se u utorak na samitu u Viljnusu, gde će nastojati da formulišu zajedničku izjavu o eventualnom prijemu Ukrajine u organizaciju, kao i da odobre sveobuhvatne planove NATO za odbranu od napada Rusije, prvi put pod završetka Hladnog rata.

Diplomatski izvori navode da se smanjuju razlike oko nastojanja Ukrajine da pristupi NATO savezu. Iako se članice alijanse slažu da Kijev ne može pristupiti savezu dok traje rat, razlike postoje u vezi sa tim koliko brzo posle rata bi to moglo da se dogodi i pod kojim uslovima.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je pozvan da prisustvuje skupu u Litvaniji, zatražio je od NATO-a da njegovoj zemlji omogući jasan put ka članstvu, koji će biti naveden u zajedničkoj izjavi učesnika samita. On se zalaže za pristupanje Ukrajine odmah po završetku rata. Zelenski je naveo „da se razume da će Ukrajina biti u NATO-u“, ali da se još radi na usaglašavanju formulacije.

Članice NATO-a iz istočne Evrope mahom su podržale stav Kijeva, tvrdeći da je uvođenje Ukrajine pod okrilje kolektivne bezbednosti NATO, najbolji načina za odvraćanje Rusije od ponovnog napada. Druge zemlje, a među njima SAD i Nemačka bile su opreznije, zastupajući stav da treba izbegavati poteze koji bi mogli da uvuku NATO u direktan vojni sukob sa Rusijom.