Borba protiv otpada koji se teško razgrađuje

EU novim propisima zabranjuje mala pakovanja

EkologijaEUVesti

29.4.2024 08:36 Autor: Redakcija Biznis.rs 4

EU novim propisima zabranjuje mala pakovanja EU novim propisima zabranjuje mala pakovanja
Borba protiv 190 kilograma ambalaže koju godišnje proizvede svaki građanin EU je teška i mukotrpna. Nova uredba koju je prihvatio EP nešto menja, ali... EU novim propisima zabranjuje mala pakovanja

Borba protiv 190 kilograma ambalaže koju godišnje proizvede svaki građanin EU je teška i mukotrpna. Nova uredba koju je prihvatio EP nešto menja, ali ne rešava sve probleme.

Želja Evropskog parlamenta je da se „planine smeća“ koje stvaraju Evropljani smanje za najmanje 15 odsto do 2040. godine.

Prvi fokus je na sitnice u gastronomiji, ali se i te sitnice nagomilavaju na nekoliko tona godišnje, zapravo, više neće biti dozvoljeni besmisleni mini paketi šećera, začina, ali i kečapa ili putera koji se dobijaju u hotelima ako nisu samo od čistog papira, piše Blic.

Takva ambalaža može biti higijenska, ali kako se navodi, ne samo da stvara otpad, već i troši hranu. Za mnoge ljude, na primer, jedna upakovana kocka putera je premalo, dve previše, a ostatak završi u smeću.

Plastično pakovanje voća i povrća sa sadržajem manjim od 1,5 kilograma više neće biti dozvoljeno u prodavnicama. Tu su i tanke najlonske kese u koje se u radnji stavlja odabrana roba, kao što bi folija kojom se umotava prtljag pre putovanja avionom trebalo da postane prošlost.

Deponija stakla
Foto: Privatna arhiva Kristine Cvejanov

Problem postoji čak i u slučaju neosporno ekološki prihvatljivih metoda pakovanja.

U Francuskoj su se proizvođači sira digli na noge jer to nije samo stvar tradicije, već su uvereni da će, na primer, sir zadržati svoju pravu svežinu samo umotan u papir – i u kutiji od furnira. Tako su nastali izuzeci od ove evropske uredbe: drvo i vosak su izuzeti.

Još veća neizvesnost izaziva odluka Evropskog parlamenta da u svim državama članicama uvede sistem depozita za plastične boce. Ovo je stari problem u mnogim zemljama, jer čak i ako potrošač plati bocu za jednokratnu upotrebu, zastrašujuća količina se nikada ne reciklira, a naknada se ispostavlja samo kao „kazna“ za kupljeno piće. Ostaje da se vidi da li će ikada funkcionisati sistem gde se u Rumuniji ili Estoniji može prikupiti depozit za flašu kupljenu u Portugalu.

Ono što je svakako za pohvalu je odluka da se konačno regulišu takozvane PFAS supstance, per i polifluorovana akrilna jedinjenja.

To čini vašu vetrovku otpornom na kišu, vaš stolnjak neosetljivim na prljavštinu, vašu vreću pomfrita sposobnom da zaustavi masnoću. U šamponima, lakovima za nokte, kremama za brijanje, karminima, čak i „eko-prijateljskim“ papirima ili bambusovim slamkama za piće se tretiraju PFAS-om kako bi bile vodootporne.

Najgore je to što se ova porodica jedinjenja naziva „večne hemikalije“ jer se u prirodi izuzetno teško razlažu. A poznato je i da neki od ovih sastojaka imaju strukturu veoma sličnu ljudskim hormonima – i neosporno utiču na naše zdravlje. Samo u Evropi, 2019. godine, procenjuje se da je lečenje ovih poremećaja koštalo najmanje šezdeset milijardi evra.

Ova uredba ograničava upotrebu ovih jedinjenja

  • Lelica

    29.4.2024 #1 Author

    Sa razlogom

    Odgovori

  • Inquiete

    29.4.2024 #2 Author

    Imaju pravo.

    Odgovori

  • jevtić

    30.4.2024 #3 Author

    Imajući u vidu zbog čega, ok je to

    Odgovori

  • SANJA91

    4.5.2024 #4 Author

    Treba težiti ka racionalizaciji sveukupne potrošnje i efikasnom odlaganju ambalaže u skladu sa međunarodnim ekološkim standardima.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *